У Канаду је данас стигао теретни брод с тонама канадског отпада који је годинама био ускладиштен на Филипинима. Повратак отпада у земљу настанка је епилог дипломатске кризе између Маниле и Отаве, и наглашава жељу азијских земаља да више не буду депонија за цео свет.

Брод "Ана Мерск" је јутрос на терминал Цавасен код западног Ванкувера довезао 69 контејнера смећа, саопштили су локални званичници.

Тај отпад је претоварен у камионе на путу за специјализоване спалионице.

Тај отпад је на Филипинима био шест година и у средишту дипломатске кризе с Канадом. Конфликт сеже у период 2013-2014, пошто је једна канадска компанија послала контејнере означене као "пластични отпад који се може рециклирати". Они су заправо садржали све врсте отпада, од којих су се неки распадали, укључујући и кућно смеће, чак и пелене.

Део тог терета је прерађен, али већина је трулила у филипинским лукама.

Спор се претворио у отворену кризу када је председник Филипина Родриго Дутерте запретио да ће априла "ове године прогласити рат" с Канадом, ако не врати контејнере, а потом је у мају позвао амбасадора своје земље у Отави "на консултације". Убрзо је Отава најавила брзу "репатријацију отпада", осигуравши да се "сигурно и еколошки исправно одлагање (...) обави у Канади до краја лета 2019".

Отава је такође променила своје прописе да би спречила будући извоз таквог материјала без дозволе.

Али у мају, званичници Малезије су критиковали Канаду пошто је једна приватна компанија у Куала Лумпур послала контејнер с пластичним отпадом из продавница хране.

Индустријски развијене земље имају проблема са одлагањем пластичног отпада, јер га је Кина, која га је некада прихватала, то престала прошле године, наводећи забринутост за своју животну средину.

Пример Пекинга је пратило неколико земаља Југоисточне Азије, али су огромне количине отпада ипак отпремљене у Малезију или Индонезију.

По званичној студији, Канада производи више отпада по глави становника него земље са сличним животним стандардом - Сједињене Државе или Јапан.

"Решење је драстично смањити количину отпада који производимо, посебно пластични отпад", каже Вито Буонсанте, шеф организације за заштиту околине у Торонту.