КРАЉЕВИ и цареви обично не одлазе у пензију. Већина њих с престола одлази директно на онај свет, али увек има изузетака. Један од таквих је Хуан Карлос, бивши краљ Шпаније, отац садашњег краља Фелипеа VI. После владавине која је трајала од 22. новембра 1975. до 19. јуна 2014, пре пет година је објавио абдикацију. Она је била последица неколико личних и породичних скандала, од "муљања" зета Ињакија Урдангарина (данас у затвору) до краљевог сафарија у Боцвани, за шта јавност не би сазнала да није пао и сломио кук. Извинио се јавности, уз обећање да се тако нешто неће поновити. Хроничари монархије тврдили су да је то први пут да се један краљ извињавао сопственом народу. Могуће је, јер Хуан Карлос није био обичан краљ. Знао је да буде непосредан, да се дружи с народом, да наруши протокол... Једном је, каже прича, на Мајорки, после раног једрења, позвао неке рибаре на доручак, а онда се испоставило да у џепу нема ни пезету, па су они частили њега. Пратио га је глас женскароша, довођен је у везу с неколико жена, али је успевао да опстане јер је у политичком деловању био беспрекоран.

Тачно пет година после абдикације у корист сина Фелипеа VI, бивши краљ је објавио да се повлачи (и) из јавног живота, што значи да више неће присуствовати протоколарним свечаностима и држати пригодне говоре као у протеклих пет година.

Прочитајте још - Краљ Хуан Карлос последњи пут на војној паради

ДРУГО "пензионисање" је обелоданио у 81. години (рођен је 5. јануара 1938. у Риму, у току изгнанства краљевске породице). О свему је обавестио сина, наследника на трону, емотивним писмом.

У фебруару 1993, у некадашњој "Борби" објављена је моја репортажа под помало провокативним насловом: "Сме ли краљ да буде бонвиван". Повод је била репортажа на британској ИТВ о краљу Хуану Карлосу. Новинарка Селин Скот успела је да, за потребе снимања краља "малтретира" захтевима да вози мотор, копилотира хеликоптером изнад Мадрида или једри у водама око Мајорке.


фото ЕПА

Наслов емисије био је "Година Шпаније", а повод су били "Expo 92", Олимпијске игре и обележавање пет векова откривања Америке. Краљ је отворено говорио о свему, објаснио је, рецимо, да плаћа порез зато што мисли да тако треба, или да његов син, тада престолонаследник принц Фелипе, нема никакву обавезу да се ожени аристократкињом из шпанских или европских дворских кругова. Што се тиче престола, рекао је да ће Фелипеу бити лакше, јер има од кога да учи, док је њему, Хуану Карлосу, било знатно теже да по повратку из изгнанства, где је његову породицу послао Франко, буде "самоуки краљ".

фото ЕПА

Једини дужи део посвећен краљевом "послу" била је прича о краљевој улози фебруара 1981, у време покушаја "телевизијског државног удара", када је група официра четири сата под окупацијом држала Парламент уз директан ТВ пренос. У реаговањима, неки су замерили на концепту емисије, која је краља приказала као "бонвивана који ништа не ради", али су други бранили монарха оправдавајући га противпитањем: "Па, зашто је краљ?"

ХУАН Карлос је нека врста антитеже улози диктатора Франсиска Франка у модерној историји Шпаније. Иронијом судбине, најзаслужнији за повратак династије Бурбон на шпански трон био је - Франко. У неком тренутку покајања, луцидности или визионарства, одлучио је да после њега шеф државе поново буде један члан краљевске фамилије Бурбон, која је свргнута 1931. Одлучио се за младог принца Хуана Карлоса, прескочивши његовог оца Хуана који је био на реду и који је, стицајем околности, био син краља (Алфонса XIII) и отац краља (Хуана Карлоса), али сам никада није био краљ.

Фелипе VI, Фото Casa S.M. El Rey


Упркос повременим (вербалним) нападима на краља и краљевину као институцију, Шпанци у већини воле своју монархију и бившег краља који је имао гафове, али је у многим приликама показао мудрост, одлучност и приврженост демократији.

СТОПИРАНА ФРАНКОВА"ДРУГА САХРАНА"

"ДРУГА сахрана" генерала Франка није обављена 10. јуна, како је планирала шпанска влада. Ексхумацију тела шпанског диктатора стопирао је, бар привремено, Врховни суд док судије не одлуче о жалбама Франкових потомака. Одлука суда је шамар за Педра Санчеза, лидера социјалиста, који је прошлог месеца добио нови мандат на месту премијера. План је био да се балзамовано тело бившег диктатора из маузолеја у Долини палих премести на јавно гробље у предграђу Мадрида, али је наишао на противљење Франкових рођака и опата базилике у којој је 1975. године сахрањен.