Шокантна вест да је тим научника који раде у Кини успео да генетичким инжењерингом измени ДНК недавно рођених људских близанаца како би их наводно учинио генетски имуним на ХИВ инфекцију, показао је да су експерименти на људима ушли у фазу у којој је могуће реализовати еугенички мастер план: дизајнирање људи по мери како би се уклопили у свет генетички модификованих организама који увелико контаминирају планету.

Законске регулативе за деловање моћних био-технолошких компанија попуштају пред еугеничким плановима широм света, којима ће у Србији, захваљујући изменама Закона о безбедности хране, широм бити отворена врата.

Наш саговорник Вилијам Енгдал један је од највећих стручњака у овој тематици, аутор књига попут „Семе уништења: Скривена агенда ГМО“, која показује да се еугеничкa идеја крије у основи наметања генетички модификованих организама (ГМО), која, како аутор каже у предговору „надилази све што је овај писац током свог рада открио на подручју економских и политичких догађаја, нафте, светске пољопривреде и трговине…“

Завера о манипулацији генима, јер то јесте завера, тако је велика да измиче људској машти. Она је тако смела и истовремено тако једноставна да је до данас успевала да прође углавном неоткривена“, навео је он.


*
Шокантна вест која је крајем прошле године драматично узнемирила светску јавност, указала је на централни пројекат новог светског поретка – дизајнирање људи, које је постало могуће коришћењем криспер технологије. Можете ли за наше читаоце објаснити о чему се ради?

- Та шокантна вест показала је да је тим научника који раде у Кини успео да генетички уреди ДНК недавно рођених људских близанаца како би, наводно, постали генески имуни на инфекцију ХИВ-ом, што је више него бизарно и неодговорно. Та вест нам сугерише да одређени истраживачи праве опасне експерименте како би на крају остварили еугенички сан – да дизајнирају људе. Ја их зовем бебе Голем, јер када технологија почне да сече и спаја људски ДНК без сигурности да ће резултат бити стабилан или здрав за људску врсту, онда се управо ради о нестанку људске врсте. У средњовековном и древном јеврејском фолклору, Голем је биће које је магично створено у потпуности од неживих материја као што је блато. Големи немају душу. Слично томе, кинески експеримент који тврди да су створени „први успешно генетички модификовани људи“, када погледамо иза површних ступидних прича, представља разлог за паљење свих аларма.

Вилијам Енгдал

* Да ли је прича коју су у јавности пласирали кинески медији и истраживач, кинески професор Хе Ђанкуеј, постдокторант на Универзитету Стенфорд, истинита?

- Хе Ђанкуеј, професор на Јужном универзитету за науку и технологију, тврдио је на конференцији за генетичко инжењерство људског генома у Хонг Конгу 28. новембра 2018. године, као и на Јутјубу, да је успешно модификовао два ембриона произведена из сперме ХИВ-позитивног донора и имплантирао их у здравој мајци, која је родила близанце почетком децембра прошле године. Он је користио најчешће коришћени алат у генетичком инжењерству, CRISPR-cas9, како би деактивирао CCR5 који кодира протеин који представља корецептор за ХИВ. Он је, у основи, тврдио да је створио прве људе на свету са едитованим генима, и објавио да је још једна жена била трудна са генетички измењеним ембрионом који је он направио.

Други научници су озбиљно критиковали Хе Ђанкуеја зато што је учествовао у експериментима који утичу на промену људског гена.

Прочитајте још - Опасна игра генима

Оно што Хе тврди да је урадио, да би променио ДНК људских ембриона, познато је као генетска модификација герминативних ћелија, што значи да се промене у тим генима могу пренети и наследити наредне генерације. Штавише, како је упозорило неколико научника укључених у развој криспера, тиме се заправо мења људски генетски фонд. „Можда нећемо моћи да видимо утицај тога све до неколико генерација касније“, изјавио је Денис Ло Јук-минг, председник Кинеског универзитетског одељења за хемијску патологију. Научник који је први предложио генетске драјвове (gene drives) у генетичком инжењерингу, харвардски биолог Кевин Есвелт, јавно је упозорио да развој генетичког инжењеринга, заједно са генетским драјвовима, има алармантан потенцијал да крене наопако. Он примећује колико често криспер забрља и повећава вероватноћу настанка мутација, чинећи чак и бенигни ген агресивним. Он наглашава: „Само неколико измењених организама може неповратно да промени екосистем.“ Симулације генетског драјва Есвелтовог компјутера су израчунале да се добијени измењени ген „може проширити на 99 процената популације за само 10 генерација, и да траје више од 200 година“. Есвелт је расправљао о мењању гена комараца. Сада прелазимо на мењање људских ембриона. Додатно драматизујући целу ствар, на конференцији о генетичком инжењерингу у Хонг Конгу, где је први пут поносно објавио своје резултате, професор Хе је одбио да одговори на питања о томе ко му је платио за његов рад, и зашто је држао свој посао у тајности све док то није учињено. Кинески званичници тврде да нису имали сазнања о Хеовом пројекту. Није било независне потврде његове тврдње, нити их је он још објавио у неком научном рецензираном часопису.

Др Мајкл Дим професор биоинжењеринга на цењеном тесаском Рајс универзитету, открио је да је радио на пројекту мењања гена користећи људе заједно са Хеом. Ђанкуеј је докторирао на Рајсу 2010, и те године је почео са коауторством научних радова са Димом. Дим је такође наводно имао финансијски интерес у две компаније за генетско инжењерство које је предузетнички Ђанкуеј основао у Кини. Др Дим, који прима новац за истраживање од Националног института за здравље америчке владе, није обавестио Рајс универзитет о свом учешћу у ономе што је према садашњем закону САД незаконито.
У међувремену Диму је наређено да заустави своје експерименте генетичког инжењеринга на људима, у очекивању владине истраге. Он је изјавио да кинески закон, који је очигледно нејасан у вези с тим питањем, не забрањује мењање гена људима.


* Оно што је јасно је да, као и у многим другим областима, Кина себе позиционира као лидера у технолошкој трци са Западом. Као део 10 развојних приоритета своје амбициозне стратегије „Произведено у Кини 2025“, влада наводи „биотехнологију“ као приоритетну област. Каква је опасност од тога?

- Нажалост, кинеска влада не искључује доказане штетне биотехнолошке области као што су генетички модификовани организми или ГМО. У 2017. години државна КемЧајна преузела је швајцарску фирму „Синђента“, највећег произвођача пољопривредно-хемијских производа на свету, и трећу по величини у ГМО семенским патентима. У области токсичног биљног хербицида, глифосата, коју је агенција СЗО прогласила „вероватним канцерогеним агенсом“, кинеске компаније представљају далеко највеће светске произвођаче. У 2017, глобални капацитет производње глифосата био је 1.065.000 тона. Од тога је 380.000 тона произвео Монсанто, а 685.000 тона кинеска предузећа. Сада се чини да Кина постаје светски лидер у мењању гена. У јануару је америчка Национална фондација за науку објавила годишњи извештај под називом „Научни и инжењерски показатељи: Извештај за 2018. годину“. Истакнуто је да док САД воде у развоју науке и технологије, „глобални удео С&Т активности у САД опада док друге земље – посебно Кина – настављају да расту.“ Мењање гена и вештачка интелигенција су две области брзог кинеског развоја, наводи се у извештају. Оно што још није јасно је да ли неке агенције америчке владе као што су Национални институт за здравље које финансира др Дима на Универзитету Рајс, тајно финансирају пројекте за мењање људских гена, користећи предности слабог регулаторног режима у Кини. Или је у питању сабласни истраживачки тим Пентагона, ДАРПА чији програм „Инсекти савезници“ „има за циљ да распрши инфективне генетички модификоване вирусе који су конструисани да уређују хромозоме усева директно у пољима“, што је познато као „хоризонтално наслеђе“ насупрот доминантној вертикалној методи измена ГМО које у лабораторијама генеришу модификације у хромозоме циљних врста да би се створиле ГМО биљне сорте. Генетичке промене усева биле би спроведене „дисперзијом на бази инсеката“ у слободној природи.

Група европских научника оштро је критиковала овај пројекат ДАРПА. Они су приметили да ДАРПА није изнела уверљиве разлоге за коришћење инсеката као неконтролираног средства за распршивање синтетичких вируса у природној средини. Штавише, они тврде да би се овај програм могао лакше користити за биолошко ратовање него за рутинску пољопривредну употребу.


*
Чини се да кинеска влада предузима кораке да обузда професора Хеја и његова истраживања. Да ли се ради о козметичком покушају како би се зауставио критички талас који се надвио над Хеово едитовање људских гена?

- Мало је сумње да није реч о спиновању. „Волстрит џурнал“ је недавно известио да је према прегледу чланака кинеских научних часописа, од 2015, најмање 86 особа у Кини било подвргнуто експериментима генетичког инжењеринга. Лист тврди да је овај процес отпочео 2015. године када су код 36 пацијената са карциномом бубрега, плућа, јетре и грла уклонили ћелије које су то дозвољавале, а које су затим генетички модификоване и пресађене, и тако се наводно борили против рака. Лист је приметио да ниједно клиничко испитивање није званично објављено. Читава област мењања гена, као и Пројекат Геном и ГМО патентирано семе, су вишедеценијски сан неких веома утицајних актера као што су породица Рокфелер и Бил Гејтс у ономе што се зове еугеника. Напор се заснива на фатално-мањкавом научном редукционизму који тврди да се сложеност живота може свести на један ген који се може мењати по вољи.

Прочитајте још - ДАЛЕКО СМО ОД БЕСМРТНОСТИ: Научници још нису спремни да клонирају “супер-људе”

Изванредани истраживач био-технолошког и медицинског бешчашћа, Џон Рапапорт који види мењање гена као „део транс-хуманистичке агенде“ у свом посту у коме је анализирао тврдњу да се хиљаде болести могу сагледати као дисфункционалност једног гена, цитирао је Грегори Стока, бившег директора програма за медицину, технологију и друштво UCLA Медицинског факултета који је рекао: „Чак и да се половина светских врста изгуби (током генетичких експеримената, прим БЂ), огромна разноликост би и даље остала. Када се они у далекој будућности осврну на овај период историје, вероватно их неће видети као доба када је природно окружење осиромашено, већ као доба када се мноштво нових облика – неких биолошких, неких технолошких, неких који представљају комбинације ова два облика – пробило на сцену. Није ли то дивно? Нови облици попут чудовишта др.Франкенштајна, химера и сабласти које по правилу уништавају свог творца. Свуда можемо чути сабласну јеку мита о Голему.

* Како видите чињеницу да Монсанто, светски лидер у патентираним ГМО семенима и хербициду Раундап са глифосатом, увелико патентира генетички модификоване или ГМО сорте воћа, примењујући веома контроверзну криспер технологију?

- Није изненађујуће да Монсанто, данас скривен иза Бајеровог логотипа, управо то ради. „Лепота“ овог Монсанто/Бајер бизниса је да у САД, према недавној одлуци Министарства пољопривреде САД, за пољопривреду која се примењује ова технологија нису потребна посебна независна тестирања. Ова догађања нису нипошто добра за људско здравље или сигурност, нити ће учинити било шта да се свету пружи боља исхрана. Бивши потпредседник компаније Монсанто за глобалну биотехнологију, Том Адамс, преузео је место директора компаније Первајз. Укратко, Первајз је Монсантов пројекат за мењање гена. У саопштењу за новинаре, Первајс каже да користи контроверзну криспер технологију за мењање гена зарад стварања генетички измењених производа. Међу њиховим циљевима очигледно је суперслатка сорта јагода или јабука, управо оно што нашој популацији засићеној шећером није потребно. Мењање гена криспер технологијом, покушај је тајног пројекта глобалне пољопривредне индустрије да промовише вештачке мутације усева и, не само усева, већ и људи, као што показује обелодањени експеримент из Кине. Оснивач Первајза, Кејт Јанг, изјавио је медијима да ће њихови плодови измењени криспером, „убрзати иновације које су прекопотребне како би нахранили растућу популацију усред изазовних услова које ствара клима која се мења“. Поред суперслатких јагода, Монсанто планира да користи свој рад са Первајзом за развој нових сорти кукуруза, соје, пшенице, памука и уљане репице. И пошто је УСДА нажалост дала зелено светло, нова генетички модификована храна неће проћи никакво независно тестирање за здравље и безбедност.


* Оно што је застрашујуће је да је ФДА (америчка Управа за храну и лекове) укинула ранију забрану комерцијализације тзв. Франкенштајн лососа. Како је дошло до овог опасног преседана?

- Франкенштајн храна је термин развијен од стране потрошачких група које доводе у питање здравље и сигурност у контексту генетички модификованих биљака или ГМО. Америчка управа за храну и лекове 8. марта је укинула ранију забрану комерцијализације прве генетички модификоване хране, лососа. Ово је први пут да је дата дозвола за продају ГМО животиња за људску потрошњу у САД. То би требало да изазове узбуну широм света. ФДА, одговорна за безбедност хране, укинула је ранију забрану продаје ГМО лососа од стране биотехнолошке компаније из Масачусетса, АкваБаунти. До сада је компанија била спречена да уноси ГМО јаја лососа у своја узгајалишта лососа у Индијани.

Прочитајте још - КАКВУ ХРАНУ ЈЕДЕМО: ГМО и у шницлама?

Компанија АкваБаунти била је 2015. године спречена да продаје свог генетечики измењеног лососа. Шта је био разлог овој забрани?

Било је неопходно да се реши проблем обележавања овакве „хране“. Разлог који је ФДА дала за уклањање забране није охрабрујући. Они наводе да нова регулатива која налаже да се на етикетама назначи да је храна добијена путем „биоинжењеринга“ даје потрошачима довољно информација да би се направила информисана одлука. Већина људи, чак иако успеју да региструју ознаку „биоинжењеринг“ на производу који купују, тешко да ће ту реч повезати са генетичком манипулацијом која се налази у основи овог производа.

Какав је патент ове компаније створио „франкенштајн лососа“?

Компанија АкваБаунти Технологије је у већинском власништву Интеркон корпорације из Мериленда, која такође поседује компанију која развија контроверзну технологију гена. Компанија је патентирала метод за модификацију атлантског лососа са ДНК из других врста риба како би се створила стерилна женка атлантског лососа која расте и до два пута брже. Процес генетички модификује у рибњаку узгојени атлантски лосос са геном хормона раста из чинок лососа и ДНК океанског лососа (Zoarces americanus). Компанија планира да икру ГМО лососа, пошаље из канадског погона у своје резервоаре за узгој у Индијани где би требало око 18 месеци да достигне 5 кг. Одобрење ФДА да дозволи продају ГМО лососа компаније АкваБаунти је изазвало велике протесте различитих интересних група. Џорџ Кимбрел, правни директор Центра за безбедност хране, истиче да нове смернице за означавање не захтевају да се лосос јасно декларише као „генетички модификован“ већ се користи QR code по коме можете позвати број 1-800 уколико желите да сазнате више информација. Нека нам је срећно.


* У једној од својих бизарних одлука, ФДА је пре неколико година објавила да ће агенција одлучивати о генетички модификованим животињама као што је ГМО лосос, под категоријом „нови животињски лекови“. Није ли и то опасно?

- То лудило сеже барем до 2013. године и Обамине ере када су водеће личности ФДА служиле као де факто кружна врата за корпорације ГМО индустрије. Тиме је избегнуто озбиљно разматрање еколошких ризика као што је интеракција ГМО лососа са природним лососом или другим врстама риба. Тренутно компанија наводи да ће узгајати јаја у свом објекту у Индијани. Међутим, компанија такође објављује да планира да се прошири. Пре четири године иста компанија је имала објекат у Панами који је документовао сигурносне недостатке који би могли дозволити да ГМО лосос побегне у океан и потенцијално загади природне врсте лососа или друге рибе на непознат начин.Када почну производњу у Индијани, а продаја почне да расте, хоће ли бити у искушењу да прикључе узгајање франкенштајн лососа у још опаснијим објектима као што је њихов у Панами?


* ФДА је, давањем одобрења за АкваБаунти ГМО лосос, тврдила да је ГМО узгојени лосос једнако хранљив као и конзумирање лососа који није генетички модификован. Да ли је ово тачно?

- Проблем је у томе што то није показатељ да се ради о здравој храни, јер модерне фарме лососа, обично са пола милиона риба у исто време, користе значајне хемикалије и антибиотике у производњи. Студије су откриле да, на пример, врста пестицида који изазива рак, полихлоровани бифенили, постоји у лососу који се узгаја на фарми у 16 пута већој мери него што га има у дивљем лососу. Још једно веома проблематично питање у вези са ГМО узгојеним лососом је да АкваБаунти признаје да ће се овај лосос хранити сојом, која је у САД скоро увек ГМО. Према Џејди Хансон, вишем политичком аналитичару у Центру за сигурност хране, ГМО лосос има мање пожељних Омега-3. Она каже да је однос пожељних Омега-3 и нежељених Омега-6 масних киселина у овој АкваБаунти риби је најгори од било које рибље фарме, и да се то види у подацима који потичу из саме компаније.

Прочитајте још - БАШТОВАН ОБОЛЕО ОД РАКА ДОБИО СПОР: Тону акције Бајера, Монсанто крив - глисофат изазива канцер
Запањујуће, упркос неуспелом тесту на алергијске реакције, ФДА очигледно није захтевала од њих да направе озбиљан тест. Такође, ГМО лосос захтева абнормално високе нивое хормона раста. Показало се да такви хормони у говедини стварају хормон који се зове ИГФ, који води до виших нивоа канцера. Очигледно је да службеници ФДА то нису сматрали озбиљним проблемом.

Сада, да бисмо могли да узгајамо такву рибу два пута брже, речено нам је да игноришемо основна питања здравља и безбедности. Даље, оно што није познато је да ли АкваБаунти користи технологије за генетичко инжењерство у свом ГМО лососу.
АкваБаунти је такође изјавила да неће тестирати последице које ова технологија може произвести на људима, јер ФДА то није тражила. Није ли здравље становништва најважније, поготово када се ради о нечем тако радикалном као што је прва генетички модификована животиња одобрена за људску потрошњу? Очигледно – није.


* Нове научне студије константно потврђују директну везу између широко коришћеног глифосатног хербицида и различитих облика рака. Веома моћан лоби агробизниса се, међутим, веома интензивно бори како би игнорисао или дискредитовао доказе о људским и другим оштећењима. Какви су ваши увиди у ове процесе?

- Другостепени суд у САД недавно је донео пресуду да Монсанто, који је сада део немачког Бајер АГ, мора да плати 81 милион долара одштете тужитељу Едвину Хардеману који је добио нон-Хочкин лимфом. Пресуде и 11.000 нерешених случајева на америчким судовима који се односе не ефекте глифосата, довели су до тешког притиска на Бајер АГ, што се видело када је компанија најавила неколико хиљада отпуштања јер се вредност њених деоница смањила. На суђењу у Сан Франциску, порота је била једногласна у својој пресуди да је Монсантов раундап убица корова, заснован на глифосату, био одговоран за Хардеманов рак. Његови адвокати су изјавили: „Из Монсантових поступака је јасно да њих није брига да ли раундап изазива рак, већ се фокусира на манипулисање јавног мњења и подривање свакога ко покреће стварну и легитимну забринутост за раундап.“ То је други пораз за адвокате из Монсанта након што је 2018. године друга порота пресудила да је раундап био одговоран за канцер који је добио чувар терена у школи у Калифорнији који је свакодневно годинама незаштићен прскао школске терене раундапом. У том случају, порота је прогласила Монсанто кривим за „злобу и угњетавање“ која се састојала у томе што су руководиоци компаније знали да њихови производи на бази глифосата могу изазвати рак и сакрили су ове информације од јавности, што је показано на основу њихове интерне електронске поште.
Нова независна студија показује да они са највећом изложеношћу глифосату имају 41 посто већи ризик од развоја нон Хочкиновог лимфома (НХЛ). Метаанализа шест студија које су обухватиле скоро 65.000 учесника проучавала је везе између хербицида на бази глифосата и имуносупресије, ендокриних поремећаја и генетских промена. Аутори су пронашли „исти кључни налаз: изложеност ГБХ (хербициди на бази глифосата) су повезани са повећаним ризиком од НХЛ-а (не-Хочкинов лимфом)“. Даље, они су навели да глифосат „мења микробиом црева“, и да би то могло „утицати на имунолошки систем, промовисати хроничну упалу и допринети осетљивости инвазивних патогена. Глифосат такође „изазива ендокрине поремећаје, јер је недавно откривено да мења производњу сексуалног хормона“ и код мушких и код женских пацова. У дугорочној студији на животињама коју су извели француски научници Жил-Ерик Сералини и Мајкл Антониу са сарадницима, показало се да чак и ултраниски нивои хербицида глифосата узрокују неалкохолно обољење јетре. Нивои којима су пацови били изложени, по килограму телесне тежине, били су далеко нижи него што је дозвољено у нашој исхрани. Према Мејо клиници, данас, након четири деценије или све продорније употребе глифосатних пестицида, 100 милиона, или један од троје Американаца, сада болује од болести јетре. Ове дијагнозе су у неким случајевима дијагностификоване на осмогодишњацима.


*Недавне независне научне студије указују на то да је угрожена витална глобална популација инсеката, укључујући и пчеле, са широким изумирањем захваљујући масовном коришћењу пољопривредних пестицида. У својим анализама износите веома алармантне податке. Замолила бих Вас да представите неке од студија које на то указују.

- За већину нас, инсекти као што су муве, комарци или осе су сметње које треба избегавати. Ипак, најновије студије неспорно показују да можемо бити у опасности од масовне елиминације виталних инсеката који одржавају природну равнотежу. Последице по живот на овој планети тек се сада почињу озбиљно разматрати.
Прво у свету изведено истраживање о паду врста и броја инсеката управо је објављено у часопису „Биолоџикал консервејшн“. Закључци су више него алармантни. Између осталих закључака, студија је показала да је под претњом изумирања више од 40 посто врста инсеката.
Студија је показала да је губитак станишта прилагођавањем земље за интензивну пољопривреду главни покретач опадања, као и агрохемијски загађивачи као што су глифосат, неоникотиноиди и други пестициди. Како аутори кажу: „Овде представљамо свеобухватан преглед 73 историјска извјештаја о опадању броја инсеката из целог света и систематски оцењујемо основне покретаче. Наш рад открива драматичне стопе пада које могу довести до изумирања 40 посто светских врста инсеката у наредних неколико деценија.“
Студија наводи на недавне анализе које указују да је екстензивна употреба пестицида примарни фактор одговоран за смањење птица на травњацима и водених организама као што су рибе или жабе у потоцима. Између осталог, у студији се наводе резултати 27-годишње студије популација инсеката у одабраним заштићеним природним резерватима у Немачкој која су пронашла „шокантан 76-процентни пад биомасе летећих инсеката на неколико заштићених подручја у Немачкој … просечни губитак од 2,8процената у биомаси инсеката по години у стаништима која су подложна релативно ниским нивоима људског деловања. Забрињавајуће је то што студија показује сталан тренд опадања током скоро три деценије.
Студија о кишним шумама у Порторику показала је губитке биомасе између 98 и 78 посто за артроподе који су се населили на земљи и који су били смештени у крошњама дрвећа у периоду од 36 година и паралелно опадали у случајевима птица, жаба и гуштера на истим подручјима.

Прочитајте још - Монсанто мора да плати 80 милиона долара човеку оболелом од рака
Посебно је алармантан пад пчелињих популација, особито бумбара. Од 1980. открило се да су врсте дивљих пчела у Британији пале за 52 процента а 67 процената у Холандији. У Сједињеним Државама, земљи која је започела интензиван агробизнис и широку употребу хемикалија после Другог светског рата, открило се да су се дивље пчеле смањиле за 23 процента између 2008 и 2013, углавном на Средњем западу, Великој равници и долини реке Мисисипи. То су биле области у којима је преовладала производња житарица, посебно ГМО кукуруза за производњу биогорива коришћењем глифосата и других хемикалија. Свеукупно, САД су од 1947. године када су имале шест милиона пчелињих колонија, спале на мање од пола или неких 2,5 милиона колонија данас. Смањење је почело одмах пошто је била примењена широко распрострањена пољопривредна употреба органохлоридног инсектицида ДДТ. Опадање се наставило и након што је ДДТ забрањен 1972. године у Сједињеним Државама јер је ДДТ замењен алтернативама на бази глифосата и другим хемијским пестицидима.
Многобројне студије овај процес прецизно декодирају и стављају фокус на један аспект агрохемијске штете који је до сада био углавном игнорисан. Инсекти чине структуралну и функционалну базу многих екосистема света. Свет без птица и пчела био би катастрофалан штетан за живот на нашој планети. Без инсеката, читав екосистем се распада. Уместо решавања глади у свету, како што агробизнис индустрија воли да тврди, њихова промоција одабраних пестицида као што је глифосат прети уништењем прехрамбеног система. Нико ко је сачувао у овом лудилу здраву памет не би то желео, зар не?


(Печат)