БИТКА је тек почела, много је губитака, реците ми ко је победио, у нашим срцима ископани ровови. Ови стихови из култне песме ирске групе "У2" поново опомињуће одзвањају улицама Лондодерија, у коме су британски војници 1972. године убили 14 ненаоружаних цивила у трагедији на Крваву недељу.

Недавно несрећно убиство новинарке Лајре Меки у овом граду у Северној Ирској подсетило је на тешка времена. Нова ИРА, дисидентско крило Ирске републиканске армије, засула је снаге реда мецима и кишом Молотовљевих коктела током рутинске контроле, са које је Меки извештала. У јануару, испред суда у Лондодерију, експлодирао је аутомобил, срећом без жртава.

Конфликт је од 1968. до 1998. однео преко 3.500 живота уз 40.000 повређених. После споразума на Велики петак, мир се, осим спорадичних догађаја, вратио у Ирску. Велику заслугу у томе имала је и практично избрисана граница између Републике Ирске и Северне Ирске, обе унутар ЕУ. Још је рано да се каже да ли ће васкрснути старе напетости. Али сигурно је да враћање граница због "брегзита" прати, као директни или индиректни узрок, и повратак насиља.

Прочитајте још - Странка за Брегзит Најџела Фаража фаворит за европске изборе

Размимоилажење око тврдог и меког "брегзита" управо је главни разлог што се с изласком Велике Британије из ЕУ толико одуговлачи. Јер, британски граничари су симбол раздора за Ирце који се боре за уједињење. Поучени разумом и искуством, Северни Ирци су на референдуму зато гласали против "брегзита".

ЕУ представља много више, не ради се само о обичному уласку у њу или изласку из чланства. Ту су царине, визе, поделе, па и ратови. Да смо сви из бивше Југославије већ у ЕУ, вероватно се питање граница више не би ни постављало. Као што се, с друге стране, то питање поново потеже између две Ирске, изласком Велике Британије из ЕУ.