Јавни дуг у Грчкој и Италији, двема најзадуженијим чланицама еврозоне, порастао је прошле године, док је на нивоу целог блока јединствене валуте забележено смањење укупних дужничких обавеза, објавила је данас статистичка канцеларија Европске уније – Евростат.

Укупан дуг у 19-чланом блоку смањен је на 85,1 одсто бруто домаћег производа у 2018. години са 87,1 одсто БДП-а из 2017. године, саопштио је Евростат, а преноси агенција Ројтерс.

Буџетски дефицит еврозоне такође је пао, и то на 0,5 одсто БДП-а са 1,0 одсто из 2017. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕК: Привредни раст еврозоне ће успорити наредних година

Тај пад поклопио се са смањењем јавног дуга Немачке на 60,9 посто БДП-а са 64,5 посто. Највећа економија блока је такође повећала свој буџетски суфицит на 1,7 одсто БДП-а са 1,0 одсто из 2017. године.

Међутим, у Грчкој је дуг порастао на 181,1 посто БДП-а у 2018. године, што је највећи ниво јавног дуга у еврозони.

У 2017. години, јавни дуг Грчке је износио 176,2 одсто БДП-а, а као разлог његовог прошлогодишњег повећања наводи се последња рата зајма кредитора еврозоне која је исплаћена Атини у склопу трећег пакета помоћи тој земљи, који је окончан у августу.

Истовремено, јавни дуг Италије порастао је на 132,2 одсто БДП-а у 2018. години у односу на 131,4 одсто из претходне године.

Европска комисија, задужена за праћење буџета чланица еврозоне, уздржала се у децембру од покретања дисциплинског поступка против Италије због увећања дуга, али је још тада предвидела да ће дуг Италије износити 131,1 одсто италијанског БДП-а у 2018. Комисија је најавила да ће у јуну проценити усклађеност Рима са фискалним правилима ЕУ, након што буде имала на располагању коначне податке Евростата о италијанском дугу, сопствене прогнозе о кретању дуга и италијански извештај о фискалним плановима за наредне три године.