Према подацима Уједињених нација, 30 одсто риба отровано је пластиком, до 2050. године у морима ће бити више пластике него рибе.

Пластичне кесе се, наиме, производе од полиетилена, нафтног деривата за чију разградњу је поребно чак 1.000 година, а отровне хемикалије притом доспевају у тло, језера, реке и мора.

Према процени америчког Завода за заштиту околине, светска потрошња пластичних кеса достигла је годишњи ниво до 1.000 милијарди комада, преноси Вечерњи лист.

Али, тек их се мање од један одсто рециклира због високих трошкова - скупље је пластичну кесу рециклирати него направити нову. При томе природа плаћа највећи данак јер осталих 99 посто загађује мора, реке и језера, ветар их разноси по копну, канализација односи у воде.

Прочитајте још - Вебер се залаже за забрану пластике за једнократну употребу

Безброј је докуменованих случајева у којима су животиње уместо хране, прогутале пластичну кесу, а онда умирале у боловима због зачепљења или немогућности даљнег прехрањивања.

На десетине хиљада китова, птица, фока и корњача сваке године умире због пластичних кеса на мору и у њему. Такође, много је случајева у којима су птице, рибе, корњаце или друге зивотиње остале запетљане у њима и данима умирале у мукама.

Распадом њихових лешева, пластика се поново враћа у природу и циклус се може понављати стотинама година.

Бројне земље диљем света схватиле су опасност коју представљају пластичне кесице, па их је све већи број њих забранио или увео порезе на њихову употребу.