ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА


ВРХОМ откинутог прута с пролећне липе туриста из Хонгконга стрпљиво чепрка по каменим угловима Малог моста. Пребира и прикупља драгоцене угарке. Ово спаљено иверје са Богородичине цркве, не веће од сантиметра, сместиће се, најпре, у празној кутији цигарета, целофану од папирне марамице или у прегради новчаника, а затим ће се раштркати на све четири стране света, као реликвија која са собом носи и чува део непоновљиве париске историје.

Недостајали су минути па да разбеснели пожар, који је у Страсној седмици уништио торањ и кров богомоље из 12. века, прогута читаву готску катедралу, симбол Париза, целог хришћанства и културно добро планете. Да тако не буде, побринула се храбра чета ватрогасаца које су окупљени Парижани, када би на тренутак излазили да се надишу чистог ваздуха, пре него што поново зароне у неизвесно пространство густог дима, испраћали дугим аплаузом на отвореној сцени.

- Ту смо да гасимо пожар. То нам је посао - каже, за "Новости", спартански концизан, један од тројице кршних младића који уз камион ових дана вребају да се жариште не обнови.

Мрки у лицу, ведри у срцу. Грађани би да им стисну руку, честитају им, пољубе их, сликају се с њима. Они су њихови хероји. Пет стотина оваквих јунака учинило је подвиг о коме ће се још дуго причати.

Све је почело на Велики понедељак по грегоријанском календару, када се Богородичина црква у Паризу, као и сваке године, припремала да у свечаности и миру дочека најрадоснији хришћански празник. Звуци оргуља са осам хиљада цеви испуњавали су унутрашњост катедрале чију је мистичност разигравала игра разнобојног светла кроз кружне витраже.

Петнаест минута после почетка мисе, чуо се први аларм. Јак звук пратиле су поруке на француском и енглеском језику, позивајући присутне да у миру и што пре изађу из катедрале. Прва узбуна, међутим, ништа не открива. Друга се чује у 18.50. Овога пута, густи облак дима наткрива Париз. Први ватрогасци стижу за седам минута.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Незвани гости на крову Нотр Дама


Приоритет је у тим тренуцима да се спасу чеоне куле по којима је Богордичина црква позната у целом свету. У 21.05 пожар захвата северну кулу. Ако се откачи једно од неколико тона тешких звона у њој, од катедрале ће остати прах и пепео.

У 21.15, вођа ватрогасне екипе зове Кризни штаб којем председава председник Макрон. Обавештава га да су следећих 90 минута судбоносни. На улици, људи су били на коленима. Милили су. Верници и атеисти заједно. Све то је одавно превазишло религију. Француска је била погођена у срце.

Угарци великог пожара

Кров је пропао. У цркви, пљусак воде и жара.

Триста метара укруг, расуто иверје. Сваки угарак може много тога да каже о осам и по векова дугој историји цркве. Торња више нема, али је катедрала, са две познате куле и прочељем, и даље ту. Ових дана, обилазе је ходочасници из целог света, рањену, чак и више него пре. Сви би да буду део историје, да својим присуством обележе овај тренутак. И понесу гарави иверак као грку амајлију.


МАШИНА И ЧОВЕК

ВАТРОГАСНИ робот "Колос" у одсудним тренуцима допринео је победи над стихијом. Драгоцен, тежак пет стотина килограма, на гусеницама, попут малог тенка, избацивао је тоне воде, ишао степеницама и очима својих камера утирао пут у најопасније зоне. Био је то пример праве сарадње човека и машине, за спас традиције.