Да ли је брегзит шанса за Србију?

ЛОНДОН најављује да ће после "брегзита" интензивирати сарадњу са чланицама ЕУ, али и са другим државама. Београд је спреман да одговори на ту иницијативу и да ухвати прикључак, укључујући и област економије, а посебно робну размену. Трговину већ карактерише чињеница да наша земља у Велику Британију извози више него што из ње увози, сазнају "Новости" у Министарству спољних послова Србије.

Одлазак Велике Британије из ЕУ је свакако догађај без преседана у европској поратној историји, јер се први пут, уместо интегративног, дешава својеврсни процес разградње. Аналитичари истичу да "брегзит" надвија сенку над Европу, не само зато што је Британија један од њених темеља и главних финансијера.

Разједињење, које је започео Лондон, могло би да има и последице по улазак држава Западног Балкана у ЕУ, као и на укупну политику проширења. Уколико до њега уопште дође, јер је, после најновијег захтева за одлагање до 30. јуна који је у Брисел послала британска премијерка Тереза Меј, опет под знаком питања. Све очи су сада упрте у европске лидере, који ће у среду, 10. априла заседати у седишту ЕУ у оквиру Европског савета, када треба да одговоре на ту најновију лондонску молбу. Мејова је истовремено обећала да ће спровести припреме за европске изборе и учествовати у њима у случају да британски парламент до 23. маја не усвоји споразум о "брегзиту".

Прочитајте још: Нови датум Лондона за излазак из ЕУ - 30. јун

Да се списак "лицитираних" датума не исцрпи на томе, побринуо се председник Европског савета Доналд Туск, који, према изјавама неименованих бриселских званичника, планира да од чланица ЕУ затражи "флексибилно" одлагање "брегзита" до 12 месеци. Туск настоји да учини све да се избегне "брегзит" без договора, који не би одговарао Лондону, али ни ЕУ, између осталог и због хаоса који би врло вероватно настао на границама.

У кабинету Мејове постоје два табора: један који заговара царинско партнерство са ЕУ и други који се залаже за споразум на принципу "максималних олакшица". У Министарству спољних послова Србије кажу да је наша земља спремна да, у складу са обостраним интересима, интензивира економску сарадњу са Великом Британијом.

У прва два месеца ове године, спољнотрговинска размена двеју земаља износила је 83,8 милиона евра, од чега је извоз био 51, а увоз, 32,7 милиона евра. Лане је укупан обим размене био 518 милиона евра. Извезли смо робу у вредности 270 милиона евра, а увезли за 248 милиона.

На питање колика је српска дијаспора на Острву, у Одељењу за сарадњу са Великом Британијом кажу да се број наших људи креће око 70.000, али да Амбасада Републике Србије у Лондону не располаже прецизним подацима о њиховој бројности, националној и социјалној структури.

Расправе у парламенту на граници пристојности - Фото АП

Британија је одувек представљала једну од најпожељнијих дестинација за наше исељенике. Већина их је, у међувремену, стекла британско држављанство. У документима Хоум офиса (Министарство владе задужено за имиграцију, безбедност, ред и закон), наводи се да је српска заједница у Великој Британији најстарија имиграциона група са простора Балкана. Први значајнији талас исељеника из Србије био је последица крупних политичких промена у региону после Другог рата.

- Процењује се да је у том првом таласу eмиграције у Велику Британију отишло око 20.000 наших људи, углавном као политичка емиграција. Уследиле су економске миграције шездесетих, када се у Британију населило око 10.000 наших исељеника. Крај 20. века, обележен новим сукобима на Балкану и пратећом економском кризом, довео је на Острво нови велики талас имиграната - младе људе који су се углавном настањивали у Лондону. И данас, у ову земљу емигрирају претежно млади, ради школовања, или по основу уговора о раду са великим компанијама.

ЗОВУ НАШЕ СТРУЧЊАКЕ

Однос Велике Британије према нашим грађанима је коректан и дефинисан потребама за стручним кадром, а не односом према појединим нацијама или верским групама. Наши грађани који у тој земљи бораве с радном дозволом изједначени су у праву на запошљавање са домаћим становништвом, а они који су у међувремену стекли британско држављанство уживају сва права као и други грађани Велике Британије.

БИЛАТЕРАЛА

ОДНОСИ Србије и Велике Британије су добри, мада је, у ситуацији преокупираности Лондона "брегзитом", унеколико смањен интензитет узајамних посета. Упркос томе, Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, боравила је у Лондону 5. и 6. фебруара и разговарала са министром за Европу Аланом Данканом.

ВИЗЕ БЕЗ ПРОМЕНЕ

НА питање има ли наговештаја да ће се правила о издавању виза за улазак у Велику Британију држављанима Србије променити после "брегзита", у Министарству спољних послова кажу да се то не очекује. Британија ни сада није чланица Шенгенског споразума и не учествује у визној политици ЕУ. За све врсте путних исправа (дипломатски, службени и обични) потребна је британска виза. Специфичност британског система издавања виза се огледа у томе да се за послове издавања виза ангажују приватне фирме. Конкретно, за издавање виза нашим држављанима надлежан је партнер у Варшави, па процес траје више недеља. Могуће је, међутим, његово убрзавање уз додатно плаћање.