ОДЛУКОМ Европског парламента предвиђено је да, 2021. године, свака земља чланица ЕУ одлучи хоће ли убудуће користити летње или зимско рачунање времена. Да ли ће о томе одлучивати владе ових земаља или њихови грађани на референдуму, зависи од сваке државе појединачно. Но, да одлука донета пре два дана може узроковати размимоилажења, потврдило се већ у четвртак.

Прочитајте још: Крај померања казаљки

Наиме, уколико се не договоре, Хрватска и Словенија могле би ускоро да буду у различитим временским зонама. Влада Словеније је за задржавање зимског, односно средњоевропског система рачунања времена, којем сада припадају и суседне земље. Хрвати су, међутим, за летње. Резултати анкете Европске комисије спроведене на нивоу ЕУ показују да тако мисли и већина грађана Мађарске и Аустрије. Да би се избегла свеопшта неуједначеност, и ако се суседи не договоре, коначну реч, по свему судећи, имаће Одбор за саобраћај ЕП, који ће процењивати избор сваке државе чланице ЕУ.

Прочитајте још: ЛЕТЊЕ РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА: Померање казаљки на сату - 31. марта

Одлуци из Стразбура свакако ће се приклонити и државе које теже чланству у ЕУ, као што је и наша земља, која своје законодавство усклађује са законима ЕУ. Остаје питање које време ће одговарати нашим грађанима - летње или зимско, као и да ли ће имати прилику да на неки начин гласају о томе.

- Европска комисија у овом тренутку није донела директиву којом ће бити дефинисано да ли ће чланице ЕУ саме одлучивати о временској зони и задржавању летњег, односно зимског рачунања времена - кажу у нашем Министарству привреде. - После коначне одлуке, Србија ће се, као земља кандидат, ускладити са европском регулативом из ове области. Планирано је и формирање посебне радне групе која ће пратити дешавања из ове области и предложити коначно решење за Србију.

У нашој јавности често се расправља о зимском и летњем читању времена, али стручњаци подсећају и на треће, сасвим равноправно решење које одговара оном пре увођења указног времена 1983. године.

- Ово решење обједињује предности и поништава мане зимског и летњег читања времена - рекао је недавно, за "Новости", Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић". - Ако га применимо, остали бисмо у "зимском времену", али бисмо почетак радног времена померили један час уназад. То значи да би се радило од осам до 16, а не од девет до 17 часова. Но, за које год решење да се определимо, биће боље од досадашње праксе.

ВИШЕ СВЕТЛА ЗА ВРЕДНЕ

- Уколико одаберемо летње рачунање времена, почетком јула ће свитати у пет ујутру, а обданица ће трајати до 20.30. Ако се, пак, приклонимо зимском, обданица ће трајати од четири до 19.30, али ће у том случају онај ко устане у седам преспавати три сата дневног светла - каже нам Бранко Симоновић.