Председник Бразила Жаир Болсонаро наредио је да се у касарнама обележи 55. годишњица пуча од 31. марта 1964, којим је на власт дошла војна хунта која је владала земљом 21 годину.

"Наш председник је наредио министарству одбране да организује комеморације поводом догађаја од 31. марта 1964", рекао је Болсонаров портпарол Отавио Рего Барош.

Упитан како ће те прославе изгледати, Барош је рекао да ће о томе "одлучивати команданти гарнизона, у оквиру контекста који треба пратити".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Sudija naložio oslobađanje bivšeg predsednika Brazila

Болсонаро, некадашњи падобрански капетан у чијој влади међу 22 министра седи осам војника, отворени је обожавалац војне диктатуре.

"Председник не сматра 31. март 1964. за војни удар. Сматра да се тада друштво окупило, осећајући опасност у којој се држава налази, ујединивши тог дана цивиле и војнике да поврате земљу и покрену је", навео је Барош.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Nemoguć" NATO poziv

Без тога, изјавио је он, Бразил би данас "имао тип владе који ни за кога није добар".

Осим војног режима у Бразилу, Болсонаро се позитивно изражавао и о другим латиноамеричким диктатурама, попут оне Алфреда Штреснера који је од 1954. до 1989. владао Парагвајем и Аугуста Пиночеа у Чилеу од 1973. до 1990.

Ти режими су учествовали у такозваном "Плану Кондор", координисаној репресији над левичарима у Јужној Америци, уз Аргентину, Боливију, Уругвај и Бразил. Пре прошлонедељне Болсонарове посете Чилеу, једна опозициона левичарска партија је захтевала од председника Себастијана Пинере да бразилског колегу прогласи персоном нон грата, због говора мржње и дивљења према Пиночеовом режиму.

Болсонаро то никада није крио, а популарност је стекао делом и имиџом ауторитета, као и бројним контроверзним изјавама.

Тако је у јуну 2016. рекао да је "грешка диктатуре била што је мучила људе а није их убијала".

На гласању у априлу 2016. о смени тадашње председнице Дилме Русеф, некадашње герилке коју је војна власт мучила, Болсонаро је свој глас посветио шефу тајне полиције из времена диктатуре, оптуженом за шест убистава мучењем. "У спомен на пуковника Карлоса Алберта Бриљантеа Устру, Русефиног ужаса (...) гласам за", рекао је тада садашњи председник државе.

Русеф је 2011. забранила свим војним јединицама да на било који начин обележавају сећање на диктатуру.

Према подацима Националне комисије за истину, током владавине војне хунте у Бразилу је извршено 434 политичких убистава, као и стотине арбитрарних хапшења и мучења опозиционара.

Документа с којих је у САД прошле године скинута ознака поверљивости показују да је врх државе одлучивао о уклањању дисидената.

Након што је 1964. збачен председник Жоао Гуларт, на челу хунте се до 1985. сменило пет генерала.

Режим је 1968. забранио окупљања и завео цензуру а од тада су политичким затвореницима судили војни судови. Опозиционари и уметници су хапшени а многи су побегли из земље.