МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

ДЕСЕТИНЕ хиљада Ингуша већ данима протестују у Магасу, главном граду Ингушетије, руске републике на Кавказу, због размене граничних територија са Чеченијом.

Прочитајте још: Чеченија и Ингушетија на ивици сукоба

Они траже да председник Јунус Бек Јевкуров да оставку јер је он предложио у парламенту да се донесе споразум о размени територија. Док Јевкуров тврди како је само троје посланика било против, чак њих 13 изјављује да су били против, а још четворо је поништило листиће. Скупштина Ингушетије има 30 посланика, али је на седници на којој је донета одлука присуствовало 25 посланика.

На другој страни, Уставни суд Ингушетије је саопштио да посланици немају право да одлучују о том питању, већ да се морао одржати референдум.

Магас је мали град и осим локалног становништва на протесте су долазили, и долазе данима, људи из других крајева најмање руске републике која има укупно 488.000 становника. Због помањкања информација почеле су да се шире разне гласине па је стално расло неповерење према властима. Полиција не жели да примењује силу, већ се многи солидаришу са демонстрантима. Народ је све незадовољнији, па је у Магас дошла војска Руске националне гарде.

У ДУХУ ТРАДИЦИЈЕ Да смири ситуацију, у Магас је дошао први председник Ингушетије, совјетски генерал Руслан Аушев који је стекао популарност ратујући у Авганистану, а касније и као човек који се јако ангажовао да се смири ситуација у Чеченији. Он је сугерисао да се постигне договор на Савету тејпова (племена), у духу традиције.

Прочитајте још: Кадиров: Успоставио сам ред у Чеченији, време је да идем

Одлука о размени територија донета је 26. септембра када су документ потписали председници две суседне републике Јунус Бек Јевкуров и његов колега из Чеченије, Рамзан Кадиров. Ради се о неколико хиљада хектара планинског шумовитог дела у којем нема насеља. За разлику од Ингушетије која није ништа радила у тим пограничним рејонима, Чечени су почели да граде путеве и водовод. Иначе, чеченски посланици скупштине су били једногласни у одлуци да треба направити замену граничних територија.

Ингушетија и Чеченија су за време СССР чиниле једну републику, али су се поделиле након распада земље 1991.

Да би се схватила суштина проблема, треба знати да је Ингушетија република у саставу Руске федерације са највећим демографским растом. Пре 25 година у Ингушетији је живело мање од 200.000 становника а сада их је близу 500.000.

Површина Ингушетије је 3.628 квадратних километара што је као две Москве. Ингушетија нема никаквих природних богатстава и народ живи углавном од пољопривреде и сточарства. Кад се све то зна, јасно је зашто су Ингуши осетљиви на сваку замену територија.