ЗАПАДНЕ АГЕНЦИЈЕ О НАПАДУ НА СИРИЈУ: Тешко да ће се нешто променити

САД, Британија и Француска саопштили су да су њихови ракетни напади на Сирију погодили у само "срце сиријског програма за хемијско оружје", али овај уздржани напад највероватније неће довести до промена у курсу седмогодишњег рата у тој земљи, пише Ројтерс.

Британска агенција подсећа да је пре нешто више од годину дана, амерички председник Доналд Трамп наредио ракетни напад на Сирију због коришћења хемијског оружја. Исто то је учинио у ноћи између петка и суботе, са савезницима у Паризу и Лондону.

Трамп је по окончању ваздушних удара на Сирију прогласио да је "мисија испуњена", што је фраза која се повезује са бившим председником САД Џорџом Бушом, из 2003. године, након прве фазе рата у Ираку, која га је прогањала до краја другог мандата.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: REAKCIJE RUSIJE NA RAKETIRANjE ZAGRMEO PUTIN: Ponovo prekršena povelja UN, ponavljaju se Jugoslavija, Irak, Libija...; Sirijski PRO oborio 71 od 103 rakete

САД, Британија и Француска су испалиле 105 ракета на Сирију због наводног хемијског напада прошле недеље, а Пентагон је саопштио да су мете била три постројења за хемијско оружје.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Hladni rat i istinsko proročanstvo velikog Aleksandra Solženjicina

Ово је била највећа интервенција западних земаља против сиријског председника Башара ел Асада и, како пише Ројтерс, њене суперсиле савезнице Русије.

Те три земље су истакле да удари нису били усмерени на свргавање Асада, нити представљају интервенцију у сукобе.

Хор подршке Трамповој одлуци чуо се са разних страна америчког политичког спектра, али је криткован недостатак шире америчке стратегије за окончање седмогодишњег рата у Сирији - са или без Асада.

Коментатори доводе у питање поруку која стоји иза последњег напада, а која сигнализира да Запад неће дозволити некажњено корисцћење хемијског оружја, али су уздржани када се ради о дубљој умешаности у случајевима када барел-бомбе убију много више Сиријаца.

"Да би се успело на дуге стазе, потребна нам је свеобухватна стратегија за Сирију и цео регион. Ваздушни удари без шире стратегије могу бити неопходни, али они сами неће постиће америчке циљеве на Средњем истоку", изавио је републикански сенатор Џон Мекејн, који се пре годину дана залагао за агресивније акције против владе у Дамаску.

Трамп је дао на знање да жели повлачење око 2.000 америчких војника из Сирије, који су укључени у кампању против Исламске државе, као и да је његова администрација суспендовала подршку сиријским побуњеницима, што доказује његову жељу о престанку америчког ангажовања у Сирији.

Али је, изгледа, ушао у сукоб са том поруком када је рекао да су западни савезници спремни да "задрже тај одговор" ако председник Башар ал Ашад не престане да користи хемијско оружје, наводи Ројтерс.

Британска агенција преноси изјаву неименованог америчког званичника да је министар одбране Џејмс Матис убедио Трампа да избегава јаче акције, какве је председник САД у почетку тражио, јер би то ризиковало ескалацију са Русијом.

И поред тога, додао је исти извор, администрација у Вашингтону није нимало ближе састављању свеобухватне стратегије за рат у Сирији.

Исти званичник, који није желео да буде именован, каже да је Трамп желео да нанесе већу штету Асадовој ратној машини, али је на крају пристао на онеспособљавање капацитета за производњу хемијског оружја, делом и зато што су га подсетили да се део његове изборне базе у САД противи дубљем увлачењу у сиријски хаос.

"То је тешка контрадиција за решавање", каже извор Ројтерса.

Иако је напад хемијским оружјем ставио Сирију у потпуности под Трампов "радар", стручњаци не сматрају да ће га неко убедити да се том земљом бави после победе над Исламском државом.

Више америчких званичника, који су желели да остану анонимни, тврде да приоритет ове администрације није уклањање Асада, који је преживео на власти уз обилну помоћ Ирана и Русије.

"Још нема одговора на "проблем Асад", изјавио је Фирас Максад, директор "Фондације Арабија", са седиштем у Вашингтону и додао: "Асад је успео, барем у изгледној будућности, и на томе капитализује".

Денис Рос, који је био саветник за Средњи исток и администрацији Барака Обаме, каже да ће ракетни удари имати мали ефекат на укупну ситуацију у Сирији.

Трампов приступ, према његовим речима, није равнотежа снага у Сирији, јер се он бави Исламском државом и одвраћањем Асада да користи хемијско оружје.

"Удари могу да увере Владимира Путина да треба да заустави Асада у даљем коришћењу хемијског оружја, али јасно је да се ми повлачимо из Сирије. Удари не мењају ту реалност", додао је Рос.

Западне земље су, како наводи Ројтерс, у проблему да избегну даљу ескалацију, укључујући и било какав неочекиван сукоб са њиховим ривалом, суперсилом Русијом.

Британска агенција закључује да западна интервенција практично нема шансе да измени војни баланс моћи у време када је Асад у најјачој позицији од почетка сукоба у Сирији.