АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп у четвртак је, сходно конгресној обавези од 26. новебра 1992. године, скинуо ознаку тајности са последње 31.000 докумената о убиству једног од његових најпопуларнијих претходника, Џона Фицџералда Кенедија.

Прочитајте још: Сутра откривање тајних докумената о убиству Кенедија

Научници који више од пола века истражују атентат на јединог католика шефа Беле куће 22. новембра 1963. године у Даласу, уочи отварања пет милиона нових страница нису, међутим, очекивали да ће сазнати одговор на кључно питање - зашто је Ли Харви Освалд убио 46-годишњег Американца ирског порекла, популарног Џеј-Еф--Кеја. Тим пре што се до последњег тренутка није знало да ли ће Трамп, сходно дискретним захтевима америчких обавештајаца, оставити печат тајности на делу докумената за које процењује да би, ако буду откривени, представљали претњу по националну безбедност САД.

Прочитајте још: Трамп одаје тајне Кенедија

Сви они који су деценијама доказивали у чланацима, књигама, филмовима... да Освалд није деловао сам, већ као део шире завере очекивали су да у у милионима нових докумената добију потврду за своје теорије. Али нови документи из националног архива могли би, указивали су експерти, само да потврде напоре ЦИА и ФБИ на откривању контаката које је Освалд имао са кубанским и совјетским шпијунима током путовања у Мексико Сити, у септембру 1963. године, уочи атентата.

Прочитајте још: Да ли ћемо сазнати тајне о убиству Кенедија, зависи од Трампа

Први у серији политички мотивисаних атентата који су потресали САД шездесетих година прошлог века, када је ликвидиран и Кенедијев брат Роберт, током протекле 54 године оставио је више питања него одговора. Сви досад објављени документи указивали су на бившег маринца, самопрокламованог марксисту, Освалда, који се запослио у стоваришту књига с погледом на трг где је Кенеди убијен, као на "усамљеног вука", кога је дан после атентата, док је у подруму општинске зграде у Даласу пребациван на сигурније место, ликвидирао власник стриптиз бара Џек Руби, тврдећи да је то учнио из револта због убиства Кенедија. Већина истраживача, међутим, доводи у питање овај сценарио.

Без одговора су остала питања о уништавању докумената са ознаком тајности, фотографија, ућуткивање сведока и прикривање сумњи у Освалда који је претио председнику САД. Јер претходно објављени тајни документи већ су показали да су ЦИА и ФБИ пратили Освалда још од 1959. године, када је покушао да оде у Москву, престоницу тадашњег америчког хладноратовског непријатеља, СССР.

Новооткривени документи могли би, можда, да открију шта је Освалд радио током шестодневног пута у Мексико Сити неколико недеља пре убиства, чак и да осветле америчке покушаје убиства бившег кубанског лидера Фидела Кастра. Скидање печата тајности са тих докумената, међутим, страхују познаваоци, могло би пре да зацементира теорије завере које до данас прате атентат на 35. председника Америке - него да их разбије.

Ли Освалд дан после убиства одлази на саслушање AP photo

ОСВАЛД НАЈАВИО ЗЛОЧИН

Непосредно после атентата ЦИА и ФБИ су објавили да су знали да је Освалд посетио кубанску и совјетску амбасаду у Мексику. Али обе агенције су тврдиле да немају информације да је тамо учинио ишта у вези са Кенедијевим убиством. Касније објављени документи показали су да се састао са кубанским и совјетским шпијунима, укључујући и стручњака за убиства КГБ и да је отворено говорио о убиству Кенедија.