Свет

ПОЛИТИКА СЕ У СВЕ МЕША: Иза гламура Евровизије, крију се геополитичке тензије

Танјуг

11. 05. 2017. у 14:31

Иза кича и гламура Песме Евровизије, које се одржава у Кијеву, крије се низ геополитичких тензија, од којих је најактуелнија између Русије и Украјине због избора руске представнице на такмичењу

ПОЛИТИКА СЕ У СВЕ МЕША: Иза гламура Евровизије, крију се геополитичке тензије

Иза кича и гламура Песме Евровизије, које се одржава у Кијеву, крије се низ геополитичких тензија, оцењује данас АФП, уз подсећање на међусобне спорове земаља, од којих је најактуелнији сукоб Русије и Украјине због избора руске представнице на такмичењу.

Основано 1956. године као "катализатор уједињења Европе", највеће европско музичко такмичење постало је "ехо хала" за међунационална ривалства.

Највише трага на такмичење, како наводи, оставио је Хладни рат.

Шест година након што је Евровизија први пут одржана, Југославија се придружила 1961. године, што је деловало као демонстрација да је то најоотворенија источноевропска земља према културним утицајима Запада, оцењује АФП.

Након пада Гвоздене завесе, додаје, Евровизија је стекла још већи политички значај када су се земље бившег источног блока почеле да се придружују ЕРУ и учествују на такмичењу.

Проблем су, ипак, често представљали спорови између Москве и других бивших чланица Совјетског Савеза.

Последњи пример је овогодишњи сукоб Москве и Кијева због избора Москве да на такмичење пошаље Јулију Самојлову, којој је Украјина забранила улазак на територију због њеног концерта на Криму, након што је Русија припојила то полуострво 2014. године.

Сукоб две земље довео је до одлуке организатора у Европској радиодифузној унији (ЕРУ) да не дозволи Русији да учествује на такмичењу.

Руско-украјинска криза одразила се на такмичење и прошле године у мају у Стокхолму, када се Москва успротивила победи украјинске певачице Џамале називајући је "политичком".

Јулијa Самојловa, AP Photo/Alexander Polegenko

Њена балада "1944" о совјетској депортацији кримских Татара током Другог светског рата доживљена је као "снажан ударац" Москви због припајања Крима, а руски певач Сергеј Лазарев, који је био очити фаворит према прогнозама кладионица и јавности, заузео је треће место.

Такође, 2014. године у Копенхагену, тадашње представнице Русије, сестре Толмачев, извиждане су у финалу такмичења.

Те године победу је однео "брадати транвестит" из Аустрије, Кончита Вурст, што је изгледало као "прст у оку" руском председнику Владимиру Путину, који је потписао закон у којем се забрањује "геј пропаганда".

Такође, у више наврата, како би се избегле политичке напетости, учесници су често позивани да промене или модификују своје песме.

Као пример, АФП наводи јерменску песму на такмичењу 2015. године, која је оригинално названа "Don't deny " (Не поричите), али је назив промењен у "Face the shadow" како би се избегао било какав наговештај политичке намере, јер су многи мислили да се првобитни назив директно односи на обележавање 100.годишњице масовног убиства Јермена за време Османског царства.

Након рата између Русије и Грузије у августу 2008. године, Грузија је покушала да учествује на такмичењу 2009. године у Москви са песмом "We Don`t Wanna Put In", али ЕРУ то није дозволила наводећи да је то очигледно алудирање на руског председника Владимира Путина.

О.Торвалд из Украјине, Фото Танјуг/AP PhotoEfrem Lukatsky

Две године раније, Израел је послао на такмичење песму "Push the Button" као знак растућих тензија због нуклеарних амбиција свог непријатеља Ирана.

Кандиат Украјине, бенд "Greenjollu" морао је 2005. године да измени текст песме "Разом Нас Бахато" (Заједно нас је много), што је била химна Наранџате револуције, а изненађујућ избор "Greenjollu", групе која је у великој мери била непозната пре револуције, изазвао је лавину критика нове владе, која је оптужена да је манипулисала гласањем.

Такмичење су засенили бројни дипломатски инциденти - од бојкота Аустрије 1969. године јер се одржава у Шпанији на чијем је челу тада био диктатор Франсиско Франко, до одбијања Јерменије да учествује на такмиченењу у ривалском Азербејџану, подсећа АФП.

У првој полуфиналној вечери 62. Евровизије, која се ове године одржава у престоници Украјине, Кијеву, наступило је 18 земаља, од којих њих 10, Молдавија, Азербејџан, Грчка, Шведска, Португал, Пољска, Јерменија, Аустралија, Кипар и Белгија иду у финале које ће се одржати у суботу, 13. маја.

Србију представља Тијана Богићевић с песмом "In too deep", која ће вечерас у другој полуфиналној вечери наступити прва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)

Bicko

11.05.2017. 15:07

( 143 ) ( 12 )

Srbija je trebala da bojkotuje ovogodisnje takmicenje zbog zabrane Ruskoj predstavnici. Ukrajina se ponasa nezrelo, diskriminatorski i neverovatno je da vecina zemalja nije zahtevala da se Kijevu oduzme organizacija ovogodisnje Evrovizije. Uostalom, ove godine, nasa pesma i predstavnica nisu dobri, i, nebi nista izgubili-bojkotom.

( 143 ) ( 12 )

Branislav

11.05.2017. 15:14

( 192 ) ( 9 )

Iskren da budem, zarko bih voleo da predstavnica Srbije(namerno tako kazem ,a ne nasa predstavnica jer je ne smatram da predstavlja i mene) ne ode u finale iz dva razloga. Prvi razlog je sto peva na tom nametnutom engleskom jeziku, a drugi zato sto se Srbija nije solidarisala, sa Rusijom i odbila ucesce na ovom sramnom politickom takmicenju. Hvala na prostoru.

( 192 ) ( 9 )