ВАРШАВА - Заједничком фотографијом лидера земаља чланица НАТО и њихових партнера и минутом ћутње за војнике пале у међународним мировним мисијама почео је данас у Варшави самит НАТО са кога се очекују одлуке о јачању источног крила према Русији, појачане активности у борби против тероризма и сајбер напада као и подршка борби против Исламске државе.

"Данас доносимо врло важне одлуке које ће утицати на нашу безбедност у наредним годинама", казао је отварајући свечано самит генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

Као једну од таквих кључних далекосежних одлука навео је јачање источног крила НАТО с четири мултинационална батаљона размештена у балтичким земљама и Пољској под командом САД, Велике Британије, Канаде и Немачке.

Председник Пољске Анџеј Дуда у поздравном говору као главне претње на које НАТО мора да одговори навео је политику агресије и непоштовање међународног права и суверенитета и тероризам.

"Верујемо да сваки народ има право на демократију. Данас те вредности слабе претње какве Европа није видела деценијама. Суочени смо са таласом претњи као што су тероризам и хибридни напади. Друштво очекује од нас да извршимо своје обавезе. НАТО мора да се још једном сконцентрише на свој главни задатак - колективну одбрану", казао је Дуда.

Пољски председник је рекао да НАТО мора да настави политику отворених врата и посебно је поздравио што је у рад самита укључен и црногорски премијер иако Црна Гора није још завршила процес ратификације свог уласка у НАТО у парламентима земаља чланица.

"Претња по нашу безбедности није конкретна држава или народ већ политика агресије и непоштовање људског достојанства. Спремни смо да разговарамо са сваким али тај дијалог не може да се води на штету мира", рекао је Дуда.


Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је данас на самиту НАТО у Варшави да је забринута због руског утицаја на Балкану и заједничких војних вежби Русије и Србије и истакла да ЕУ и НАТО треба да оставе отворена врата за државе југоисточне Европе, како би се супротставиле утицају Русије у региону.

Протеклих неколико година видели смо неколико аспеката утицаја Русије - активно економско и финансијско присуство као и покушаје да се утиче на наше обавештајне службе, рекла је Китаровић, преноси Спутник.

Према њеном мишљењу, најбољи одговор би био не само да се држе отворена врата, већ и да се праве конкретни кораци на путу земаља југоисточне Европе према ЕУ и посебно НАТО.

Китаровић је нагласила да Русија активно сарађује са неколико држава региона, а издвојила је Србију, са којом, како је нагласила, чак изводи заједничке војне вежбе, као што је „Словенско братство“, планирано за октобар.

То нас посебно брине, казала је председница Хрватске.

Премијер Црне Горе Мило Ђукановић је жељу земље да уђе у НАТО назвао природним избором.

Чланство у НАТО је природан корак за савремену Црну Гору. То је цивилизацијски избор, рекао је Ђукановић, изразивши наду да процес придруживања Црне Горе неће дуго трајати.

Очекујемо да ће процес ратификације протокола о ступању Црне Горе успешно проћи у земљама НАТО у разумном року, казао је Ђукановић.