Русија јача армију због НАТО деловања

МОСКВА ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА "НОВОСТИ"

РУСИЈА је принуђена да предузме адекватне мере јер НАТО стално повећава своју агресивну реторику и спроводи акције уз границе Русије. Због тога морамо да појачамо одбрамбену моћ Русије - изјавио је у среду Владимир Путин на једној од последњих седница садашњег састава руског парламента.

После избијања кризе у Украјини и касније због припајања Крима Русији, НАТО је донео одлуку о појачању присуства својих трупа у централној и источној Европи због страха балтичких земаља од наводне руске агресије.

Министри одбране земаља чланица НАТО-а договорили су се прошле недеље о распоређивању четири батаљона од по 800 до 1.000 војника, који ће по принципу ротације бити стационирани у Естонији, Летонији, Литванији и Пољској.

Русија је тај потез оценила као претњу својој безбедности и у више наврата изразила је протест против појачаног присуства НАТО-а у близини руских граница.

Обраћање Думи је било поводом 75. годишњице напада Немачке на Совјетски Савез у Другом светском рату, 22. јуна 1941. године. Путин је подсетио да је Хитлерова Немачка пре 75 година мучки напала СССР и да је касније совјетски народ победио нацисте и спасао не само своју земљу, већ и многе друге.

Председник Русије сматра да се мора створити систем колективне безбедности који би био једнак за све земље и Москва је спремна да разговара о тој теми.

- Потребно је створити ванблоковски систем колективне безбедности и Русија је више пута истицала да је спремна за такав дијалог - казао је Путин и додао да као што пред Други светски рат није постојала воља светске заједнице за уједињењем пред нацизмом, тако ни сада нема жеље да се свет заједнички бори против тероризма.

"ИНВАЗИЈА"

САМИТ НАТО-а је заказан за 8. и 9. јул, у Варшави, и на њему ће се расправљати о појачавању присуства снага Алијансе у централној и источној Европи. А један од команданата америчке војске у Европи Бен Хоџис изјавио је да НАТО тренутно није у стању да одбрани балтичке земље у случају да дође до руске инвазије.

- Истина је да би Русија могла брже да окупира балтичке земље него што би НАТО могао да их одбрани - рекао је Хоџис за ново издање немачког недељника "Цајт", у јеку војних вежби НАТО-а под називом "Анаконда-16", у Пољској.

БЕЛОРУСИЈА, ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И МОСКВЕ

БЕЗ обзира на миротворачке активности Александра Лукашенка и жељу да побољша сарадњу са Западом, Американци су продужили санкције Белорусији, уведене још 1997, на још годину дана. Председник САД Барак Обама је оценио да "активности одређених чланова белоруске владе представљају опасност националној безбедности и спољној политици САД". Формулација је остала иста као и претходних година, мада није јасно каква им опасност прети од Александра Лукашенка. Очигледно да је за Вашингтон он и даље "последњи диктатор у Европи". Неспорно је да Американцима смета то што је Лукашенко највернији војни савезник Русије.

Са друге стране, из Москве поручују Лукашенку да "Белорусија мора на нафтну дијету" јер не плаћа редовно гас и нафту коју добија од руских компанија. Руски министар енергетике Александар Новак потврдио је да Минск не може да плати дугове за нафту коју добија. "Гаспром" тврди да му је Белорусија дужна 250 милиона долара. Да би Минск добио кредите од ММФ, од Белорусије траже да смање плате и срежу буџетске трошкове. Белорусија се нада кредиту од ММФ у вредности од три милијарде долара на десет година.