Напади 11. септембра окидач да сви прислушкују све?

ПАРИЗ - Француски председник Франсоа Оланд одржао је данас хитан састанак са Светом за безбедност Француске поводом извештаја Викиликса о томе да је САД шпијунирала три француска председника, после кога је саопштено да Француска неће толерисати потезе који угрожавају њену безбедност.

Француска планира да на самиту ЕУ ове недеље тражи доношење нових стандарда за заштиту података, најавио је у међувремену француски министар спољних послова Лорен Фабијус, који је данас позвао америчку амбасадорку у Француској Џејн Хартли да објасни наводе Викиликса да су САД шпијунирале три француска председника.

У најновијем скандалу са прислушкивањем у који је умешана америчка Национална агенција за безбедност Викиликс је објавио, а француска штампа пренела да су америчке безбедносне службе шпијунирале француске председнике тако што су прислушкивали њихове телефонске разговоре и пресретали њихову електонску (е-маил) преписку.

Сједињене Америчке Државе у први мах су одбиле да потврде или да оповргну извештаје, али Бела кућа је убрзо после тога прецизирала да француски председник Франсоа Оланд није мета прислускивања.

"Ми не циљамо нити нећемо циљати комуникације председника Оланда", потврдио је портпарол америчког Савета за националну безбедност Нед Прајс и додао да САД не објављају никаве активности страног обавештајног надзора осим ако не постоји специфичан и проверен разлог везан за националну безбедност.

Амерички војни портал "Старс анд страјпс" међутим укажује да је објављивање вести о прислушкивању изазвало бес француских политичара али да у томе заправо нема ничег нарочито ни тајног ни новог.

"Француска је и сама на ивици тога да одобри нова овлашћења у погледу надзора и једна је од неколико америчких савезника који се знатно ослањају на америчке шпијунске капацитета у покушају да спрече тероризам и друге претње," оцењује портал.

Тај портал заправо тајминг објављивање поверљивих документат доводи у везу са чињеницом да је француски парламент дан касније требало да донесе безбедносни закон којим би се дало овлашћење за широко прослушкивање и надзор нарочито осумњичених за тероризам.

Ово није једини случај прислушкивања савезничких политичара за који су оптужене САД у окивру широког програма НСА за праћење у који су после терористичких напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године укључене бројне земље у напору да се открију терористи.

Америка је прошле године у јуну била оптужена да прислушкивање мобилног телефона немачке канцеларке Ангеле Меркел, али је Берлин у новембру одустао од истраге због недостатка доказе.

И ове оптужбе су се базирале на документима које је бивши амерички обавештајац Едвард Сноуден објавио на Викилиску указујући на раширено шпијунирање телефонских разговора немачких грађана и њихове интернет преписке. С друге стране испоставило се да су и амерички савезници, укључујући Немачку, шпијуниарали једни друге за рачцун Американаца, односно НСА.

После терористичких напада на САД 11. септембра 2001, немачке обавештајне службе су појачале сарадњу са америчким колегама, али све је очигледније да се та сарадња није ограничила на борбу против тероризма, објавио је у априлу "Шпигел".

Американци су немачким службама БНД достављали електронске адресе и бројеве телефона које треба да шпијунирају, а при том је, у начелу, требало да немачке службе проверавају да ли су захтеви Американаца умесни. Политички званичници су о томе били информисани, навео је лист.

Међутим, током година су Американци упућивали све бројније захтеве - а немачке службе затрпане милионима захтева су се све мање трудиле да проверавају њихову умешност, навео је "Зидојче цајтунг".

Дневник је писао да је немачка обавештајна служба БНД шпијунирала високе француске и европске функционере за рачун америцке НСА користећи сателитску станицу за праћење у Баварској која подсећа на огромне лоптице голфа.

Прислушкивани су наводно чланови француског министарства спољних послова, канцеларија француског председника и Европска комисија.

Поред тога НСА се наводно ослањала на Немачку и за индустријску шпијуназу, односно шпијунирање низа европских фирми, још од 2008. године.

У прислушкивање је био укључен и белгијски Телеком који је покушао да минимизира значај открића да је хаковао британску обавештајну службу као део америчке акције, пренео је портал Јуорактив.

Позивајући се на писање "Монда", Јуроактив је навео да је током једног месеца 2012. године НСА регистровала податке из 70,3 милиона телефонских позива у Француској.

На шпијунирање се жалила и Аустрија која је прво поднела пријаву против непознатих лица, због вести да је немачка обавештајна служба за рачун Американаца наводно шпијунирала аустријске институције, а потом је у мају ове године откивена и нова прислушна станица, овај пут на згради британске амбасаде у Бечу.

Према извештају аустријске државне телевизије ОРФ, на згради британске амбасаде у 3. бечком округу постоји сумњива конструкција на поткровљу. Тамо се, наводно, налазе антене, како постројења за пријем, тако и слање за све фреквенције мобилне телефоније у циљу шпијунирања аустријских мрежа мобилне телефоније.

Британска влада признала је још прошле године да њене обавештајне службе могу, без налога, да приступе огромној количини "необрађених" података које прикупљају америчка Национална безбедносна агенција (НСА) и друге шпијунске агенције у иностранству,

"Гардијан" је пренео да признање британске владе произилази из докумената прослеђеним телу задуженом за надгледање рада британске обавештајне агенција ГЋQ, која је пандан америчкој НСА а документа откривају"тајне аранжмане" две партнерске агенције

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПС СЕ) усвојила је 21. априла резолуцију о масовном шпијунирању у којој упозорава да пракса масовне шпијунаже, коју је обелоданио амерички узбуњивач Едвард Сноуден, угрожава основна људска права а не доприноси борби против тероризма.

"Масовна шпијунажа изгледа да није допринела спречавању терористичких напада, насупрот ранијим тврдњама високих обавештајних званичника," наведено је у резолуцији.