У последњој недељи новембра 1963. године, када су свет шокирали снимци кабриолета у Даласу у којем су два хица угасила живот 35. америчког председника, дневник „Нјујорк тајмс“ је писао да „Кенеди има величину Томаса Джеферсона, Абрахама Линколна и Френклина Рузвелта“. Пола века касније, некадашња поређења показала су се далековидо истинитим.

Галупово“ истраживање је 2010. године открило да је љубав Американаца према Джону Кенедију годинама прерасла у - обожавање. Историјски записи говоре да је популарни Джек пред трагичну смрт уживао подршку 58 процената Американаца. На крају прве деценије 21. века приврженост му је исказало чак 85 одсто суграђана, 11 одсто више него првом наредном најпопуларнијем председнику, Роналду Регану. На „Галуповој“ листи најпопуларнијих људи 20. века, Джеј Еф Кеј одмах је иза Мартина Лутера Кинга и мајке Терезе.

Стога су сећања на 22. новембар 1963. године ових дана у Америци у знаку својеврсне „Кенедиоманије“. Поплава књига, филмова, дискусија оживљава мит и мистерије које се до данас роје око живота и атентата на обожаваног председника, само потврђујући размере тајне његове харизме јаче од времена.

Свега 15 година после Другог светског рата, улазак у Белу кућу енергичног, младог и шармантног председника пуног ентузијазма, чији мото је био „све је могуће“, брзо је нашао пут до срца Американаца. Председничка заклетва најмлађег америчког лидера 1961. године, коинцидирала је и са крајем рецесије и узлетом економије.

Кенеди је срезао порезе за 20 процената, а новац у рукама инвеститора изродио је просперитетне шездесете у новим индустријама и донео добро плаћене послове, посебно за најбоље образоване. Но, на најпрестижнијој вашингтонској адреси Кенеди је успео да проведе једва хиљаду дана, и у његове заслуге убраја се стварање мировних трупа, споразум о забрани нуклеарних тестова, једнака права за све пред законом, развој свемирског програма. Памте га као првог од шест америчких председника који је служио у америчкој морнарици, који је одликован после рањавања у Другом светском рату, али и кубанској кризи 1962. године, када је хладноратовски свет за длаку избегао нуклеарни рат.

Све то, ипак, тешко би издржало конкуренцију Маршаловог или социјалног плана, НАСА... и туце анкета спроведених последњих тридесетак година међу историчарима у САД Кенедија су окарактерисала као „доброг, али не изузетног“ председника сврставши га на 12. место. Ни новински коментари, ни уджбеници не глорификују његова достигнућа. „Вашингтон пост“ је недавно одбацио тврдње да је био велики лидер, већ негде „између просечног и медиокритета“.

Све то, ипак, није угасило дах свежине, модерности и оптимизма Джона и Жаклине Кенеди, који нису успели до данас да наруше ни сви накнадни, објективни, емоцијама мање оптерећени, ставови историчара. Упркос открићу многих накнадних компромитујућих података из Кенедијевог живота, о везама са организованим криминалом, плејбојевском начину живота, скриваним болестима, породичним трагедијама, Кенедију је пошло за руком да оживи оно чему га је учио отац Джо Кенеди - да „није важно оно што јеси, већ оно што људи мисле да јеси“.

Джек и Джеки били су млађи од свих претходних председника и првих дама, миљеници медија као звезде шоу-бизниса пре него као политичари. Утицали су на модне трендове.

Кенеди је први одржао уживо конференцију за новинаре пред ТВ камерама, Джеки је унела модерни намештај у Белу кућу, комплетно је реновирала, а пар је отворио њена врата за уметнике, писце, интелектуалце... Холивудска секс бомба Мерилин Монро 1962. године певала је „Срећан рођендан, председниче“ на великој забави у „Медисон сквер гардену“, славећи Кенедијеву 45. годину.

Већина је гледала у Белу кућу као на место где се њихови проблеми решавају, а не компликују. Најзад, Кенедијева администрација названа је Камелот, као двор легендарног краља Артура.

Генерацијама америчких либерала Кенеди је постао икона којој су временом приписивали достигнућа и његових претходника и наследника миру у свету, правима црнаца, хомосексуалаца, заштити околине... И они који нису рођени у време Кенедија гледају на то време као на доба када Америка, још није „изгубила невиност“. Тек после његовог убиства уследили су расни и студентски немири, Вијетнам, Вотергејт...Кенеди је био последњи амерички председник кога нација није видела како стари.

- Као нација коју је водио, Кенеди остаје духом млад. Оно што је његова администрација могла да постане, пре него оно што је постигла, остаје трајни део његове легенде...Кенедијево незавршено председниковање даје нам прилику да замишљамо крај какав бисмо много више желели од трагедије којој су многи од нас били сведоци - каже Алвин Фелценберг, аутор књиге „Лидери какве заслужујемо“.


МИСТЕРИЈА КОЈА ТРАЈЕ

НИ пола века после убиства легендарног америчког председника прича о атентату није комплетна, јер многи владини документи још су под ознаком строго поверљиво, или су скривени. Процењује се да постоји чак 1.171 необјављен документ у вези са 22. новембром 1963. године, док Центар за ефикасну владу тврди да постоји више од милион записа ЦИА у вези са убиством који никада нису доспели у јавност. Закон који је потписао председник Джордж Буш 1992. године налаже да сви преостали документи о Кенедијевом убиству буду објављени до 26. октобра 2017. године.

ЗЛА КОБ ПОРОДИЦЕ

Иза гламура, Кенедијеви су искусили многе трагедије. После два побачаја прве даме, син Патрик Кенеди умро је недуго по рођењу августа 1963. године. Старији Джеков брат Джозеф Кенеди погинуо је у Другом светском рату у 29. години, покопавши породичне наде да ће, заправо, он бити председник САД. Председник је постао Джон Кенеди, али је, као и његов брат државни тужилац Роберт, или Боби, убијен у атентату. Сенатор Тед Кенеди два пута је избегао смрт у саобраћајним несрећама. Умро је 2009. године у 77. години од малигног тумора мозга. Джон Кенеди, рођен неколико дана пошто је његов отац изабран за председника, погинуо је у авионској несрећи 1999. године. Каролин Кенеди, рођена 1957. године једино је живо дете Кенедијевих. Прошле недеље постала је амбасадор САД у Јапану.


ТРИ ДАНА БЕЗ ЖЕНЕ...

ТОКОМ председничке кампање 1960. један сенатор је приметио, алудирајући на Кенедијева честа одсуства док је и сам био сенатор, да „то није посао за плејбоја“. Нјегове момачке авантуре са лепотицама, продужиле су се, дискретније, каткад недовољно дискретно, и у брачним водама. Спекулисало се да су лекови које је узимао због Адисонове болести подстицале сексуални апетит. Забележено је да се поверио британском министру Харолду Макмилану: „Не знам како је с тобом, Харолде, али ја ако нисам са женом три дана, добијем главобољу“. Сам Кенеди је рекао да је на његове ставове по овом питању утицао његов отац Джо Кенеди, који је саветовао што чешћи секс. Отац је имао отворену аферу са глумицом Глоријом Свансон, синовљева са Мерилин Монро до данас је оптерећена контроверзама због неразјашњене смрти холивудске лепотице.