ЗВАНИЧНА верзија убиства 35. председника САД Джона Фицджералда Кенедија и пола века од атентата изазива сумњу огромне већине Американаца. Чак 80 одсто њих резервисано је, показују истраживања, према налазима више владиних комисија које су закључиле да је хитац на Кенедија, у петак 22. новембра 1963. године у Даласу, у Тексасу у 12:30, док се возио са супругом Жаклином у председничкој колони, испалио Ли Харви Освалд.

У основи сумњи лежи чињеница да је Кенеди био информисан да му у Тексасу живот угрожавају како десничари, тако и прокубански активисти, али да је он ипак инсистирао да кров његовог аутомобила буде спуштен. Према званичној верзији, Харви Ли Освалд, бивши амерички маринац, кога истрага повезује са Кубанском тајном службом, искусан снајпериста, школован у СССР, запослио се у складишту школског инвентара у Даласу, где је тог дана као једина особа која је ушла у складиште, унео пушку и снајпер.

Кад је дочек председника почео, Освалд је, према тој верзији, напунио шаржер пушке са три метка. Први је промашио аутомобил и изазвао шок у маси, а ТВ камере, које су догађај преносиле уживо су почеле да траже одакле пуцањ долази. Свега неколико секунди касније, Освалд је поново испалио хитац који је Кенедија погодио испод потиљка и изашао кроз гушу, повредивши душник. Трећим хицем га је погодио у потиљак, разневши део лобање и великог мозга. Кенеди је преминуо на путу за болницу. Ухапшеног Освалда је убрзо, љут због убиства председника, убио локални власник ноћног клуба Джек Руби.

ХОЛИВУД ТЕОРИЈЕ завере, званично оповргнуте, нашле су уточиште и у Холивуду. Највише буке је подигао филм Оливера Стоуна "ДжФК",али ниједна верзија није успела да исцрпе мистерију која већ 50 година обавија атентат на Кенедија.

Са овом верзијом само се у првом тренутку сложила већина америчке јавности. Али, од првог Галуповог истраживања 1966, па до данас, растао је број сумњичавих, што је отворило врата бројним теоријама завере, од којих ниједна није доказана.

У питање је доведено све, од броја атентатора, преко оружја, броја пуцњева, места одакле се гађало, до доказа, исказа сведока и, изнад свега, сумњи ко стоји иза убиства. И пре објаве извештаја Воренове комисије која је закључила да је Освалд деловао сам, појавило се неколико књига које су тврдиле супротно. Последња, "Човек који је убио Кенедија" Ричарда Стоуна републиканског стратега, некадашњег сарадника америчког председника Ричарда Никсона, придружиће се 1. октобра онима који тврде да је тадашњи потпредседик САД Линдон Джонсон, повезан са Освалдовим убицом, Рубијем, био заправо организатор убиства.

Многе теорије слажу се у веровању да Освалд није деловао сам, али разликују се у тврдњама ко је организатор убиства. Уверење да иза убиства стоји мафија заснива се на мотиву освете криминалаца зато што им је Кенеди, са братом Робертом, објавио рат, као и зато што је био "мек" са Фиделом Кастром због чега су мафијаши изгубили добит од кубанских касина.

Насупорт томе, други тврде да кубански лидер Фидел Кастро стоји иза атентата због освете за инвазију у Заливу свиња и вишеструких покушаја ЦИА да га ликвидира. Трећи, који такође атентат повезују са инвазијом 1961. године, уверени су да иза убиства кубанске групе, стоје противници Кастра, незадовољни што је напад траљаво изведен.

Део теоретичара завере верује да је Кенедију главе дошао војноиндустријски комплекс који је, за разлику од њега, желео да продужи Вијетнамски рат. Десничарима је омиљена теорија према којој је Кенеди убијен јер је намеравао да "заузда" Федералне резерве и штампање новца повери Министарству финансија.

На Блиском Истоку рођена је теорија да је ционистички агент убио Кенедија због његовог противљења израелском нуклеарном програму. У САД се поставило питање улоге Тајне службе, због наводних пропуста у заштити председника, али и "владе из сенке" која је укључивала богате индустријалце и десничарске политичаре, незадовољне Кенедијевом политиком.

ЗНАК ХЛАДНОГ РАТА

ОНИ који верују да иза напада стоји ЦИА, тврде да су се агенти удружили са десничарима незадовољним Кенедијем. У шпијунску верзију, само са другим хладноратовским предзнаком, верују они који атентат повезују са Освалдовим боравком у СССР и тврде да га је КГБ "програмирао" за убиство. Воренова комисија је тврдила да Совјетски Савез нема удела у атентату.