БОН - На основу анализа Земљине коре и података о ранијим земљотресима геофизичари са приличном сигурношћу процењују да ће подручје Токија током следећих деценија задесити разоран земљотрес.

Разлог је у напетости која расте испред обале Јапана, у подводној пукотини Филипинска и Пацифичка плоча улазе испод Евроазијске плоче и при том запињу једна о другу.

Пре 88 година у земљотресу снаге 7,9 степени у подручју Токија погинуло је 140.000 људи. Отада влада претећи мир јер настаје нова затегнутост, тако да неки стручњаци о Токију говоре као о "граду који чека да умре".

Међутим, Јапан је само једна од земаља које се "тресу". До земљотреса, теоријски, може да дође на сваком месту у свету, али су они много чешћи на рубовима континенталних плоча.

Више од 95 одсто земљотреса дешава се дуж тихоокеанског "ватреног појаса", у регионима у којима се Аустралијска, Индијска, Арапска и Афричка плоча подвлаче под севернију Евроазијску плочу.

Такође, посебно је трусно подручје од Кине, преко Непала, Ирана до Турске и југоисточне Европе, пренео је немачки државни радио "Дојче веле".

Многи од тих делова света густо су насељени, насеља су често на обалама и угрожена су од евентуалног цунамија. Прво у индустријски развијеним, а затим све више и у земљама убрзаног развоја настајали су велики градови, често мегаградови.

Међу тим градовима, према проценама геофизичара, најугроженији је главни град Непала Катманду који има "само" милион становника. Изузетно су угрожени и Делхи, Мумбај, Манила, Исламабад, Техеран, Джакарта, Бандунг, Карачи, Истанбул, Измир, Богота, Мексико Сити, Гватемала Сити, Сан Салвадор, Кито и Лима.

У индустријски развијеним земљама поред Токија посебно је угрожен Лос Анђелес.

Када је реч о високоразвијеним земљама стручњаци полазе од тога да би разорни земљотрес могао изазвати огромну материјалну штету. Биле би оштећене или уништене скупе стамбене и пословне зграде и индустријска постројења.

Тачних процена нема, али се, рецимо, у случају разорног земљотреса у Токију рачуна на штету која би могла достићи 3.000 милијарди долара, плус колатерална штета у светској привреди. Међутим, број људских жртава не би морао бити велики, јер се у развијеним земљама води рачуна о опасности од потреса и примењују високи стандарди у изградњи.

С друге стране, у земљама убразног развоја материјална штета не би била тако велика, али се рачуна да би могло бити далеко више жртава - управо због стандарда у грађевинарству.