Марко Здравковић (22), из лесковачког села Брестовац, још као дете је своју будућност видео у иностранству. Хтео је да помогне родитељима да заврше нову кућу, да себи купи ауто, да се скући, па да се ожени и да родитељима подари унуке. Био је вредан и поштен. Није се либио ниједног посла, али је желео да заради више и да целој породици омогући бољи живот уместо преживљавања.

Пре месец дана упутио се на рад у Немачку, и тамо, у тешкој саобраћајној несрећи, изгубио живот. Ту су стали сви Маркови снови, а његов породични дом испуниле су сузе и бол. За Марком тугује цело његово родно место, јер је био, како причају у селу, младић за пример.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Лесковчанин Марко (22) погинуо у Немачкој: Отишао пре само 10 дана да ради

- Нема више мога срца и моје душе. Нестало је моје све! Када смо се последњи пут чули рекао ми је да се ништа не секирам. Да се добро снашао и да му се свиђа Немачка. Надао се бољем послу и намеравао је да остане тамо да живи. Радовала сам се његовој срећи, а дочекала ово зло - прича Маркова мајка Тања (43), и у сузама додаје да је био изузетно дете, какво се само пожелети може.

ОТАЦ Срђан (60) замишљен седи у углу собе. И он је, као и несрећна мајка, под дејством лекова за смирење. Тихо додаје да им је сада све џаба.

- Чекамо да нам кући дође. Да га последњи пут загрлимо. Оде нам Марко... Не оствари му се ниједан сан. Ниједна жеља... Био је много вредан. И да изоре, и да посеје, бринуо је и о стоци, обрађивао виноград. Причао ми је да ће, када заврши нову кућу, и ову стару да притегне. Радио је као војник по уговору. Дао је отказ и једно време то од мене крио. Тада је одлучио да оде из земље и да крене путем мог покојног оца, који је био армирач. Коначно задовољан, али наша срећа је трајала кратко - прича несрећна мајка, која се, по сазнању да је изгубила сина, онесвестила.

ИМАО је Марко планове и за сестру Марију (24). И она већ четири године ради као војник по уговору. Наговорио је да ванредно заврши медицинску школу. Његова жеља била је да му сестра дође у Немачку, па да заједно граде боље сутра за њихову сложну породицу. Био је много везан за њу, као и она за њега. Док јoj се сузе сливају низ лице, више за себе изговара да још увек не може да поверује шта се десило.

Марко Здравковић

- Када су ми јавили за несрећу, помислила сам: Нека је поломљен, само да је жив. Дошла сам с посла из Врања и пред кућом затекла полицију. Било ми је јасно. Срушио ми се свет - прича Марија док брише сузе с лица, и додаје да је њен брат волео људе и да је свима знао да притекне у помоћ.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Склоните ћебе да га видим: Јецаји очајне мајке потресли сведоке нишке трагедије

Када је Марку помоћ била потребна, људи су, према писању немачких медија, пролазили поред њега. Прошлог петка, на путу у Немачкој, настрадао је са својим шефом код кога је, пре трагедије, био на вечери. Лекари су се борили за Марков живот, али његово велико срце није издржало.


БОРБА

Отац Срђан је после 37 година радног стажа добио отказ, а мајка ради као куварица у једном брестовачком ресторану. Обрађују и породично имање, али Марко је за све њих желео боље и више.

- Када је кретао на пут, био је насмејан и пун оптимизма. Нема више његовог осмеха, лепоте, памети, нема наше снаге која нас је вукла напред. Ето шта нам учини та судбина - изговара мајка док прима саучешће родбине и пријатеља.


СЕСТРА СЕ ЗАКЛЕЛА

Маркова сестра Марија се труди да буде јака и да задржи сузе, али се оне ипак сливају низ лице.

- Знам да овај бол из моје душе никада неће отићи. Увек ће бити ту негде у мени, али ћу се трудити да остварим његове жеље. Ако не могу све, бар део жеља ћу сигурно да му остварим. Желео је најбоље за све нас и зато нећу одустати од снова које је сањао - истиче неутешна девојка.