НИСАМ крива, не признајем дело за које ме терете. Кајем се због тога што сам написала на "Твитеру". Ружно је и вулгарно, али не могу да вратим време. Никада не бих угрозила ничију безбедност, нити деце, ни председника. Хтела сам само да увредим господина Вучића, али ништа више од тога. Све је било у афекту...

Ово је у понедељак на почетку суђења за угрожавање сигурности председника Србије, пред Вишим судом у Београду, испричала оптужена Александра Јанковић Аранитовић из Шапца. Након што је доведена из притвора, она је рекла које су је околности навеле да крајем јула на "Твитеру", на рачун деце Александра Вучића, напише низ псовки, после чега је ухапшена.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Дачић: Претње нису део политичке борбе, већ кривична дела

- Средином јула сам отишла у Аустрију да чувам пса фамилији која је била на одмору. Због великих стресова које сам преживела, 16. јула ми је позлило и хоспитализована сам. До 23. јула сам изашла са клинике - казала је окривљена.

Дан касније, непосредно пре него што је "твитовала", добила је неочекивани позив.

- Најпре сам добила информацију да су ми резултати лоши, а онда ме је позвала једна девојка и рекла да је "Дунав осигурање" одбило да плати моје лечење, иако сам имала уплаћену полису, као и сваког пута када сам путовала. Рекла је да ће рачун од 7.000 евра стићи на моју адресу - навела је Аранитовићева.

Према њеним речима, неколико дана раније у "Дојче велеу" је прочитала чланак о томе како "удружење европских железара подноси захтев да се Србији ограниче квоте извоза, јер Кинези убацују свој челик.

- Онда сам видела објаву председника Вучића о Железари у Смедереву и ја сам опсовала. Жао ми је што сам ту децу увредила - рекла је оптужена кроз сузе.

Процес се наставља 13. новембра.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Пред тужиоцем због узнемиравања

ТРАЖЕ САСЛУШАЊЕ РУКОВОДИОЦА ВБА

БРАНИЛАЦ Ксенија Поповић рекла је да се радњама окривљене не стичу битна обележја за дело које јој се ставља на терет.

- Предлажем да се саслуша руководилац службе Министарства одбране Војнобезбедносне агенције о томе у којим се ситуацијама мере безбедносне заштите подижу на виши ниво, ко то чини и да ли је осећај угрожености лица битан за одређивање тих мера - рекла је Поповићева.