ИМАЛА сам само 14 година када ме наставник енглеског језика, који је долазио у нашу кућу, физичким контактом сексуално узнемиравао. То се дешавало константно за време трајања школске године, док током летњег распуста нисам бацила његов број телефона и убедила родитеље да ми не треба додатна настава. Они нису ни слутили кроз шта сам све прошла.

Иако је прошло више од две деценије, глас Александре Шандор из Београда подрхтава док се поверава "Новостима". Свака реч је враћа на оно шта је преживела, а што никоме досад није говорила. Није имала снаге. Крила је то у себи и сама се борила са траумом.

- Још увек га живо памтим. Зове се Небојша, био је фин и углађен господин, возио је "југо". Памтим и до танчина шта је све радио - прича нам Александра. - О томе до сада јавно никад нисам причала. Најбољој другарици сам рекла после пет година, а родитељима пре месец и по. Они су згранути, не могу да поверују да се тако нешто могло десити, а што је најцрње, они једва да се сећају тог човека.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - УЖАС У ТУТИНУ: Наставник две године силовао ученицу (13)

Сексуално узнемиравање које је трајало дуже време, оставило је велике последице у животу до тада веселе и насмејане тинејџерке.

- Наставила сам да будем таква, зато што сам трауму вешто скривала. Међутим, она се рефлектовала на поремећај у исхрани, брзо сам оболела од булимије, а онда и на недостатак самопоуздања и самопоштовања - наставља наша саговорница. - Огледала се и у лошим партнерским односима, као нека врста гађења од физичког контакта. Због тога су ме сматрали хладном, незаинтересованом...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НЕГИРАО СВЕ ОПТУЖБЕ: Наставник осумњичен да је силовао бившу ученицу

Прво питање које се у оваквим ситуацијама намеће је - зашто никоме није рекла и зашто није пријавила тог човека.

- То јесте логично питање, али то је моменат када се свака жртва осећа нападнуто и у њој се ствара осећај кривице. Девојчица од 14 година није довољно храбра и смела да тако нешто уради - објашњава нам Александра. - Већина мисли да ће заборавити оно што се десило. Али неће. Ти догађаји се враћају, некада личе на кошмар који изнова сањамо. Када на телевизији чујем да се нешто слично десило некој девојчици, почињем да се гушим, да ме стеже у грудима, да ми се зноје дланови... Све поново проживљавам.

Александра Шандор

Тако се Александра осећала и када је пре пет година нестала Тијана Јурић. Лавину осећања покренула је трагична судбина девојчице из Бајмока. Али и пробудила у њој жељу да својим примером помогне другима.

- Моја прича није најгора, али ако је јавно изнесем, могу да помогнем и деци и њиховим родитељима. Због тога сам се и обратила Фондацији "Тијана Јурић" како бисмо заједно урадили нешто више на превенцији ове појаве - закључује Алексндра.


МОТРИТЕ НА СВОЈУ ДЕЦУ

АЛЕКСАНДРА Шандор данас, са својих 35 година, мајка двоје деце, апелује на све родитеље да будно мотре на своју децу.

- Прве приметне промене понашања су учесталија и појачана нервоза код детета, повлачење у себе или опседнутост собом, борба са самопоуздањем... То су први показатељи да се детету нешто догодило - предочава Александра. - Нажалост, сексуално узнемиравање је веома често у спорту, образовним установама и другим местима где је наизглед ваше дете безбедно.