ВИШЕ од 40 људи платило је главом у суровом сукобу црногорских криминалних кланова који траје четири године, откако је у Валенсији нестао товар са 200 килограма кокаина. Тај пут дроге "осветљавали" су хици припадника двају завађених которских кланова - шкаљарског и кавачког. Али и на бокељској обали, као и у другим градовима Црне Горе, Србије, региона и Европе. Осим криминалаца, у рату су падале главе и чланова њихових фамилија, а било је и случајних жртава.

- Крвна освета у Црној Гори не само да није нестала, већ је добила и на замаху, убија се усред дана - на улици, у кућама, у аутомобилима, јахтама, мецима, експлозивом, а нису сигурни ни они који су на издржавању казне у затворима. Мотив одређених криминалних организација у Црној Гори и у окружењу одавно више није новац, ни примат у криминалним активностима. Овај "рат" води се за дуг у крви, за сваку мртву главу - тврди, за "Новости", адвокат Срђа Љешковић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: РАТ ДО ИСТРЕБЉЕЊА! Кавачки клан кренуо у крваву освету, трагају за вођом војвођанског клана?

Он додаје да је крвна освета део обичајног права, које је укорењено у Црној Гори.

- То је део колективне, односно племенске свести, а и закони се некад пишу у складу са обичајним правом. Свети Петар Цетињски, као господар Црне Горе, рече Црногорцима оно што они и сами најбоље знају: "Ви немате виших непријатеља себи, од себе самих" - подсећа Љешковић.

Наш саговорник указује на то да је "неефикасан и корумпирани систем" дао шансу многим криминалцима да подмите и не буду кажњени за своје крваве походе. Зато породице жртава узимају правду у своје руке.

Ковчези са телима Дарка Мијовића и Николе Јовановића у Берлину


- Нажалост, деца су најчешће мета освете и највеће жртве. Када погледамо презимена људи који страдају, или породица које се свете, видимо да су то све презимена из Црне Горе, Херцеговине и Албаније. Али неких конкретних доказа за освету обично нема, само новинарска нагађања и написи. Убиства међу Црногорцима, Херцеговцима и Албанцима имају посебну тежину. И на тај одговор се не мора чекати дуго, врло брзо следи реванш за убиство - додаје Љешковић.

Котор / Фото В. К.


Рат которских кланова почео је убиством Цетињанина Горана Радомана у Београду, 20. фебруара 2015. године. Стан из којег је спорни товар дроге нестао припадао је Радоману, који се у том тренутку налазио у притвору на Куби због саобраћајне незгоде. Причало се тада да му је у ослобађању из затвора, наводно, помогао и славни Дијего Марадона. Када се Цетињанин вратио у Валенсију, дрога је волшебно нестала, а први оперативни налази истраге указивали су на то да је робу однео један од "шкаљараца", како би наплатио небригу сабораца док је боравио у затвору. И тада је пукло. Након убиства Радомана уследила је црна серија сурових обрачуна и ликвидација, која је крвави наставак имала и недавно у Берлину, када су у изнајмљеном стану пронађена тела двојице црногорских држављана - Дарка Мијовића и Николе Јовановића, за које се претпоставља да су чланови "шкаљарског клана".

Aдвокат Срђа Љешковић

У рату без победника гинули су и родитељи завађених младића. Најпре је у насељу Дубрава у Херцег Новом убијен Нико Рогановић, отац једног, како се прича, вођа "кавачког клана" Душка Рогановића, а две године касније Веселин Вукотић, отац "проглашених" вођа "шкаљарског клана" Јована и Игора Вукотића. Они који би пуком случајношћу избегли смрт, остајали би доживотни инвалиди.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЛИКВИДАЦИЈА ЦВЕТАНОВИЋА: Осумњичени за убиство близак "шкаљарцима"?

ТРАДИЦИЈА НИЈЕ ЗАМРЛА

КРВНА освета је један од обичаја од којих је најпознатији канон Леке Дукађинија, који се изучава у школама и на факултетима. У њему се наводи да уколико један човек убије другога, мушки члан породице мора узвратити истом мером. Још у 18. веку покушало се са сузбијањем ове праксе, када је Народна скупштина усвојила закон познат и као Законик Петра Првог. За спровођење крвне освете прописиване су смртне казне. Током 1815. године свештеник Калуђеровић прописао је око 1.500 смртних казни.