Апелациони суд у Београду разматрао је у четвртак жалбу тужилаштва за организовани криминал на пресуду којом су у јулу прошле године због недостатка доказа седморица припадника некадашње Јединице за специјалне операције (ЈСО) ослобођени од оптужби за оружану побуну јединице 2001. године.

Јавној седници присуствовали су представник тужилаштва, браниоци оптужених, као и петорица оптужених - некадашњи комаданти ЈСО Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић као и припадници јединице Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић и Драгиша Радић.

Улемек и Јовановић су на свој захтев приведени из затвора у Пожаревцу, где у строгом режиму издржавану казне од по 40 година затвора на које су осуђени због више тешких кривичних дела поред осталих и за убиство премијера Зорана Ђинђића.

Остали оптужени су на слободи.

Након јавног дела седнице, која је данас завршена, Апелациони суд сада треба да одлучи о жалби тужилаштва односно да ли ће пресуду потврдити, преиначити или је укинути и наложити понављање суђења.

У овом поступку оптужени су некадашњи команданти ЈСО-а Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић, као и припадници јединице Мица Петраковић, Драгослав Крсмановић, Веселин Лечић, Драгиша Родић и Владимир Потић.

Током суђења оптужени су тврдили да је била реч о протесту, а не о побуни.

Специјални суд је инаце, ослобађајућу пресуду донео једногласно, јер како је образложио, тужилаштво за организовани криминал није доказало своје тврдње из оптужнице.

Суд је подсетио у првостепеној пресуди да влада тада није прогласила ванредно стање, јер је проценила да не постоји бојазан од насилног преузимања власти.

Тужилац се, међутим, у жалби осврнуо на доказе који се тичу сведочења тадашњег министра унитрашњих послова Душана Михајловића и припадника “земунског клана”.

Што се тице Душана Маричића Гумара, који је у време побуне био командант јединице, медицинским вештачењем је прошле године оцењено да није способан за суђење, па је поступак против њега раздвојен.

Прочитајте још - ШЕШЕЉ ПОСЕТИО УЛЕМЕКА: Од Легије сам добио овлашћење за ревизију судског поступка

Маричић такође служи казну затвора у Пожаревцу.

Тужилаштво терети оптужене тврдећи како је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Ђиндића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице је борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата блокирао аутопут.

Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени захтјеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени сигурност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.

Оптужени су у својим одбранама негирали побуну тврдећи како су исказали протест због обмане надређених.

Наиме, припадници ЈСО су ухапсили браћу Бановић који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.

Командантима ЈСО-а је наводно рецено како су у питању опасни криминалци који це пружати отпор и како нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.

Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.