НЕ могу да верујем да мог брата Саше више нема, да је тако несрећно настрадао. Од туге и бола хоће срце да ми препукне. Боље да сам ја погинуо него он, не знам где главом ударам. Како ћу даље без мог Салета, како ће његова седмогодишња ћеркица? Ни у најгорим кошмарима нисам могао ни да сањам да ће оваква трагедија да нас задеси.

Кроз сузе и јецаје, не скривајући патњу за својим настрадалим братом, овако, за "Новости", говори Златко Живановић (42), старији брат Саше Живановића (37), који је у четвртак по подне погинуо у саобраћајној несрећи у селу Милавчићи, на магистралном путу Краљево - Крагујевац. Саша је тог кобног дана, како сазнајемо, управо кренуо код брата у Пожаревац, када је у његов "рено твинго" ударила ролна лима тешка неколико тона. Товар је, према првим резултатима истраге, испао из приколице шлепера новопазарске регистрације, који се кретао у супротном правцу. Аутомобил је у судару потпуно смрскан, а несрећни Саша је убрзо преминуо од задобијених повреда.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: НОВИ ДЕТАЉИ ТРАГЕДИЈЕ: Погинуо возач „реноа“, ролна лима тешка око девет тона смрвила ауто (ФОТО)

- Недавно је стигао из Аустрије и најпре је отишао код оца Слободана који сада пензионерске дане проводи у Врњачкој Бањи. Нисмо се видели, није ми се јавио да је кренуо код мене у Пожаревац одакле је иначе наша породица. Отишао је на други свет, а нисмо имали прилике да се изгрлимо и изљубимо. Да смо се бар чули, да ми је рекао "где си бураз"... - неутешно прича Златко. - За несрећу ми је јавила моја супруга. Ево, још не могу да дођем себи, тресем се. Па, зар је могуће да нас је задесила оваква судбина? Није то мој Саша заслужио.

Саша Живановић Фото приватна архива

Према причи рођака и пријатеља које смо у петак затекли у дворишту куће његовог оца Слободана у Врњачкој Бањи, који због великог бола није био у стању да са нама разговара, Саша је био вредан и поштен. Његова седмогодишња кћеркица била му је све у животу.

- Живео је и радио у Бечу где је и рођен и завршио школу. Тамо су му биле ћерка и супруга од које се развео, као и његова мајка Јелица. О њему нико ружну реч не може да каже. Био је вредан, добар отац, бавио се спортом. Много смо лепих тренутака провели заједно - каже један од Сашиних пријатеља.

- Права трагедија, несрећна судбина, шта друго да вам кажем. Увек први одлазе они најбољи, остављајући нас да плачемо и тугујемо за њима. Страшна несрећа за све нас.

Очај: Златко Живановић Фото приватна архива