ЛЕСКОВАЦ – Саша Јашаревић (43), кога је у уторак у лесковачком селу Брестовац, после краће свађе, хицима из пиштоља убио комшија А.Ј. није успео да заврши изградњу нове куће како би својој деци обезбедио живот бољи од онога који је он имао. Изградња нове двоспратнице стала је код друге плоче и мораће да сачека да Сашини синови постану своји људи, па да се и они, као и отац, куће скоро ни из чега. Јашаревић је са супругом Драганом и четворицом синова, узраста од седам до 16 година, преживљавао радећи сезонске послове у Војводини и на грађевини.


Мештани Брестовца су шокирани суровошћу осумњиченог за Сашино убиство. Многи у неверици препричавају детаље злочина којим се, недалеко од ромске махале, трагично завршио вишегодишњи сукоб двојице људи. Тешко је житељима овог питомог села да поверују да је њихов комшија, након што је испалио три метка у Сашине груди и стомак, покушавао да га дотуче дрвеним колцем.


- Нисам знао да је толики злотвор. Знам да су дуго били у сукобу и да су су се често свађали и провоцирали, па и тукли. Било је ту разних перипетија и међусобних оптужби. Наводно је кап у чаши било то што је Саша недавно физички напао жену и таста осумњиченог за убиство, али је страшно да је на овај начин изгубио главу – прича један старији човек у центру Брестовца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УБИСТВО КОД ЛЕСКОВЦА: Изрешетао га, па дотукао коцем


Међутим, Сашини сродници истичу да трпе вишегодишњу тортуру неколико комшија који су рођаци осумњиченог за убиство.


- Прођите селом и питајте јесмо ли ми или наша деца икада правили неке проблеме. Живимо лепо и са Србима и са нашим Ромима, али са те три куће никако. Они су бахати. Прете секирама, ножевима. Псују нас и вређају и стално провоцирају. Није Саша једини који је са њима имао проблема. Ми због њих децу не смемо да пошаљемо у продавницу – прича Сашин брат од стрица.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УБИСТВО У ПАРАЋИНУ: Психички болесник избо комшију?


У дому Саше Јашаревића сузе и бол. Сви су под седативима, чак и деца. Најстарији Сашин син је забринут за безбедност, али и за егзистенцију своје породице. Каже да ће морати да напусти школовање и да почне да ради. Средњу школу је уписао по својој, али и по очевој жељи.


- Врло добар сам ђак. Иде ми школа, али ко ће сада да ми помогне да ту школу и завршим. Мајка је незапослена. Имамо само социјалну помоћ. Најстарији сам. Мораћу да радим – прича, више за себе, дечак коме се очи пуне сузама.



ЗА СУКОБЕ ЗНАЛА ЦЕЛА МАХАЛА


У Брестовцу причају да су се убијени и осумњичени за убиство, пре трагичног епилога, тукли најмање четири пута. У њихов сукоб који је почео пре пет година када је А.Ј. делио огрев социјално угроженим домаћинствима увучене су и њихове шире породице.


- Тако је почело, а ево како се завршило. Ту нико није невин. Знате како то иде. Реч дође на реч, а батина на батину. Међусобно су се свађали, оптуживали и пријављивали полицији. Штета је што су ова деца остала без ослонца и стуба породице – причају комшије.