За убиство Ћурувије 100 година, убица и наручиоци атентата још непознати (ФОТО)

МАРАТОНСКИ процес за убиство новинара Славка Ћурувије, 11. априла 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања, окончан је у петак 5. априла у Специјалном суду у Београду осуђујућом првостепеном пресудом, којом су на укупно сто година затвора осуђена четворица оптужених. Међутим, оно што је изазвало неверицу код свих је чињеница да је и даље остало непознато ко је "повукао ороз".

Према ставу већа, то није урадила особа која је за то била оптужена, већ особа чији је идентитет непознат. Јавност је, такође, и даље ускраћена за информацију ко је наредио убиство власника "Дневног телеграфа" и "Европљанина", што није ни била тема поступка.

Првостепена одлука није донета једногласно, већ већином гласова, тачније два напрема један. Према њој, Радомир Марковић, некадашњи начелник Службе државне безбедности, осуђен је на 30 година затвора као подстрекивач на тешко убиство. Иста казна изречена је Милану Радоњићу, бившем шефу београдског Центра државне безбедности, коме се на терет ставља саизвршилаштво. За исто дело Ратко Ромић, бивши оперативац РДБ, и Мирослав Курак, припадник Службе, осуђени су на по 20 година затвора.

Суд је након изведених доказа, како је усмено, кратко образложила председник већа Снежана Јовановић, на становишту да Мирослав Курак није непосредни извршилац убиства, како тврди Тужилаштво за организовани криминал. Која је тачно његова улога, али и улога Ромића, који је по оптужници био уз Курака у време извршења дела, у петак није речено. Образложење за овакву преквалификацију наћи ће се у писаном отправку пресуде.

Веће се, везано за овај део, позвало на "логично размишљање", истичући да су се Ромић и Курак телефоном чули неких седам минута пре убиства, што према њима значи да нису били заједно. Како су показали листинзи, Ромић се у то време налазио на локацији базне станице "Хиландарска улица".

- Да је непосредни извршилац убиства непозната особа произлази из сведочења Бранке Прпе, којој је суд поклонио веру - казала је судија Јовановић. - Она је свој исказ дала врло јасно, била је способна да региструје све детаље.

Бранка Прпа, невенчана супруга Славка Ћурувије, критичног дана је била са њим и лакше је повређена када ју је нападач ударио дршком пиштоља по глави. Приликом сведочења на главном претресу, била је изричита да је на атентатора највише подсећа Лука Пејовић, убијени члан Јединице за специјалне операције, а не Курак, како се сумњало. Интересантно је да је приликом завршне речи, заменик тужиоца Миленко Мандић био изричит да суд не треба да узме у обзир ово сведочење, оценивши га као "непоуздано". Мандић је навео "да је реч о изненадном догађају, који је код Прпе могао да доведе до сужења свести", али и због тога "што је она кратковида, а кобног дана је добила и ударац по глави".

Судија Јовановић се дотакла и сведочења појединих новинара, Ћурувијиних сарадника и пријатеља, ћерке Јелене, који су тврдили да је био "критичар носилаца тадашње политичке власти".

- Они су казали да је Ћурувија јавно иступао у земљи и иностранству, да је због тога забрањиван рад његових новина - казала је судија Јовановић. - Увидом у писану документацију, бројне белешке Центра Ресора државне безбедности дошло се до података да је Ћурувија био предмет њиховог интересовања, да се водио као издвојен случај. Над њим су биле примењиване и мере прислушкивања телефона.

Председница већа је навела да је неспорно утврђено да је Ћурувија убијен 11. априла 1999. године испред улаза у зграду у Светогорској 35, да је био у друштву Бранке Прпе и да је на њега пуцано са леђа из "шкорпиона", те да је усмрћен са више хитаца. Надаље је казала да је утврђено и да је Милан Радоњић дао налог за Ћурувијино праћење 9. и 10. априла, али и да је наредио да се то праћење прекине 11. априла, као и да је Ромићу обезбедио возило бели "голф", које је, према оптужници, примећено у близини места убиства.

- Суд је утврдио да је Радоњић поступао супротно прописима Службе. Он је дао усмени налог за праћење, а у обавези је био да то уради и у писменој форми. Наредио је да га обавештавају о свим променама у његовом кретању, кад је изашао, да ли је негде сео, где је јео, да ли је кренуо кући - рекла је судија.

Интересантна је и чињеница да је суд нашао да нема доказа у тврдњама Тужилаштва да су оптужени поступали као припадници организоване криминалне групе, као и да су приликом одмеравања казне користили блажи закон, пошто је у међувремену дошло до промене кривичног законика. Одлуком суда, Радоњићу и Ромићу је продужена мера кућног притвора уз електронски надзор до правоснажности пресуде, док је на снази остало решење о одређивању притвора за Мирослава Курака, који је у бекству, због чега му се судило у одсуству. Радомир Марковић се налази у пожаревачком затвору "Забела", где служи вишедеценијску казну због других случајева. Њега су у петак, уз јаке мере обезбеђења, довели у суд пола сата пре заказаног изрицања пресуде.

Мирослав Курак

Чланови породице Ћурувија, као ни Бранка Прпа, нису били у суду. Тамо су се нашли представници новинарских удружења, Веран Матић, Љиљана Смајловић, генерални директор РТС Драган Бујошевић...

ВУЧИЋ: ВАЖНА ПОРУКА

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је да је веома задовољан што је поступак за убиство новинара Славка Ћурувије доведен до краја и да је то веома важна порука.

- Не желим да се мешам судијама у посао, да не идем против одбране или тужилаштва, јер не знам ко ће се жалити. Али, то је важна карика у стварању истински правне државе у Србији. Ово је првостепена пресуда и зато је нећу детаљно коментарисати. Поносан сам што у време када сам ја председник и бивши премијер ништа није стављано под тепих, већ је тај поступак вођен и доведен до пресуде.

ОДБРАНА: УЛОЖИЋЕМО ЖАЛБЕ

АДВОКАТИ оптужених најавили су да ће уложити жалбе на првостепену пресуду. Бранилац Милана Радоњића и Ратка Ромића, Зора Добричанин Никодиновић, истакла је да се и даље не зна ко је убио Ћурувију, додајући да је пресуда донета на основу медијских спинова, а не на основу доказа.

- Није доказано да је Ћурувија убијен ради гушења слободе медија, нити да је убијен ради очувања власти Слободана Милошевића - рекао је адвокат. - Судија није могла да образложи због чега је осудила моје клијенте. Не желим да говорим о веродостојности измишљених телефонских листинга које сам оспоравала током суђења.

Бранилац Мирослава Курака, адвокат Стеван Протић, истакао је да је оваква пресуда недостојна суда и да је предмет "Ћурувија" сувише озбиљан да би се тако завршио.

ОЧЕКИВАНО

ПУНОМОЋНИК породице Славка Ћурувије адвокат Слободан Ружић је изјавио да је суд сматрао да није имао довољно доказа за то да је Мирослав Курак пуцао на власника "Дневног телеграфа".

- Промењена је улога Мирослава Курака. Он је означен као један од саизвршилаца, али не више као лице које је пуцало у Славка Ћурувију. Пошто је Ћурувија неспорно убијен из ватреног оружја, наравно да је морало бити уведено Н. Н. лице. Породица Славка Ћурувије очекивала је такву одлуку Специјалног суда - рекао је Ружић.

ГЕНЕРАЛНО ПРАВЕДНА ОДЛУКА

ДОНЕТА пресуда је таква каква је, генерално праведна. Ипак, многа питања и даље остају без одговора. Требало је да оптужени буду осуђени на максималне казне, али највише ми смета што је само ДБ изгледа осуђена за оно што је учинила - изјавила је Бранка Прпа, Ћурувијина невенчана супруга.

Она наглашава да не може само Радомир Марковић да буде одговоран за све ликвидације у Србији:

- Проблем је много дубљи јер до данас нису нађени и процесуирани извршилац и налагодавац Славковог убиства. Држава и Тужилаштво су незаинтересовани да утврде на који начин и ко даје налоге да се ликвидира неистомишљеник власти. Све је врло слично као и за убиство Ђинђића.

РАСВЕТЛИТИ СЛУЧАЈЕВЕ "ПАНТИЋ" И "ВУЈАСИНОВИЋ"

ПРЕДСТАВНИЦИ новинарских удружења поздравили су пресуду за убиство Славка Ћурувије и изразили наду и очекивања да ће она бити потврђена у другостепеном поступку, али и упозорили да налагодавци нису откривени.

- Веома је важно што први пут после двадесет година, обележавање годишњице убиства Ћурувије неће бити дочекано позивима на истрагу и судску одлуку. Као професија треба да будемо задовољни оним што се догодило, а пред нама је дуг пут до правоснажне пресуде и надам се да ће да ће она бити потврђена - изјавио је Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.

Владимир Радомировић, председник УНС, рекао је да је ово велики дан за српско правосуђе и новинарство:

- Позивам државне органе да пронађу ту непознату особу, која је убила Ћурувију, као и налагодавца. Без тих одговора нећемо имати пуну правду за Славка.

НУНС је такође поздравило изрицање првостепене пресуде оптуженима:

- До краја се морају расветлити и процесуирати сви учесници у убиству Ћурувије, али и убиства Радиславе Даде Вујасиновић и Милана Пантића, као и други злочини према новинарима, чиме би држава Србија показала недвосмислену посвећеност новинарским и медијским слободама.

СВЕДОЧЕЊА

Јелена Ћурувија: Једини озбиљан сукоб мог оца за који знам био је са Миром Марковић. Рекао јој је да није добро то што раде, да ће бити кажњени и да ће висити на Теразијама. Испричао ми је да се она расплакала и да је била врло непријатна.

Милорад Улемек Легија: Никада нисам добио информацију ко је и на који начин убио Ћурувију. Током 2000. године позвао ме је Марковић да би ми дао један задатак који је требало да одраде припадници ЈСО. Радило се о хапшењу особе из Београда, али не знам о коме је било реч. Питао сам Марковића ко ће бити "навигатори", односно оперативци, а он је одговорио: "Ови Радоњини што су убили Ћурувију". Нисам ништа коментарисао, изашао сам у ходник...

Александар Тијанић: О убиству Ћурувије обавестила ме је Даница Драшковић, која је то чула од Бранке Прпе. Након тога, 2000. године, грчки амбасадор Лосопулус позвао ме је на ручак и том приликом ми рекао да морам да напустим земљу, ради сопствене сигурности, што сам и учинио. Када сам се вратио назад, након извесног времена, позвао ме је министар полиције Душан Михајловић и показао ми цедуљу са два имена лица која су пуцала у Ћурувију. Једно је било Мирослав Курак.

Душан Михајловић: Немам непосредних сазнања о убиству Славка Ћурувије и тек по доласку на место министра полиције 2001. дао сам налог и једном и другом ресору министарства да се приоритетно позабаве тим нерешеним убиствима из прошлости. За њих се претпостављало да имају политичку позадину, а у првом плану су били случај "Стамболић", Ибарска магистрала, убиство Ћурувије...

Драган Карлеуша: Са Ратком Ромићем обављено је више разговора и утврђено да је он преузео то возило од некога. Прво је прихватио да буде подвргнут полиграфском тестирању, а онда је то одбио... Имали смо сазнања да је неко из "земунског клана" изјавио да је убиство Ћурувије "елегантно одрађено", а Ибарска "аљкаво"... Дошли смо до сазнања да је држава организовала убиство Ћурувије, односно да је то био или ЈСО или "земунски клан".

Миладин Сувајџић: У мају 2002. сазнао сам да је Душану Спасојевићу Легија наложио да се убију Ћурувијине убице - Курак и Ромић, па се одустало. Тада ми је речено да је Ћурувија шпијун и да је добио шта је заслужио.