ИВАЊИЧАНКА Маја Јовановић (30), која се прошлог уторка обесила, јер, како је наводно навела у опроштајном писму, "није више могла да трпи насиље свог супруга", чак два пута током прошле године пријавила је случај физичког малтретирања овдашњој полицији. Оба пута, у складу са Законом о спречавању насиља у породици, њеном мужу је изречена хитна мера забране приласка и контакта жртви насиља. Са друге стране, у Центру за социјални рад у Ивањици тврде да су им пријављиване само "мање брачне несугласице".

Како су "Новости" већ писале, Маја се често својим познаницима жалила да трпи насиље, те да ју је муж у једном наврату чак бацио кроз прозор куће у којој су живели, па да јој је поломио руку... Бежала би код оца и мајке који живе у ивањичком насељу Црњево, али се, нажалост, највероватније због неразумевања родитеља, враћала насилнику. По последњој сопственој жељи, коју је навела у опроштајној поруци, сахрањена је у родном месту, а не у селу где је живела са супругом. Такође, она је захтевала и да на сахрану не дође супруг, као ни његова ближа родбина. То потврђује и што на умрлици међу ожалошћенима не стоји његово име.

ПРОЧИТАЈТЕ И: ЈОШ ЈЕДНО САМОУБИСТВО У БЕОГРАДУ: Жена се обесила у подруму на Вождовцу

Према нашим сазнањима, ивањичкој полицији два пута је пријављивано насиље у породици Јовановић. Једном је то учинио Мајин отац, а други пут су то урадили лекари Дома здравља, којима је признала да јој је повреде нанео супруг. Тада је полиција донела хитне мере забране приласка жртви, а случај проследила надлежном тужилаштву и Центру за социјални рад у Ивањици. Оба пута тужилаштво је, међутим, закључило да нема елемената кривичног дела насиља у породици, вероватно због тога што је пред тужиоцем несрећна жена у страху за свој живот, повукла првобитну изјаву да је трпела насиље.

"ЗАШТИТИЋЕМО ИНТЕРЕС ДЕТЕТА" НАШ стручни тим ће обићи породицу Јовановић. Гледаћемо да све учинимо да овај период буде што безболнији за дете, те да све урадимо да заштитимо интерес детета - рекао нам је директор Центра за социјални рад у Ивањици Дарко Новаковић.

Чињеницу да је два пута полицији пријављено насиље у породици Јовановић и да је случај прослеђен Центру за социјални рад, у изјави за "Новости", порекао је директор ове установе Дарко Новаковић. Он нам је рекао да му није познато да се ту радило о кривичном делу, већ да су им пријављене "мање несугласице, размирице и неслагања међу брачним партнерима"

- Маји је нуђен сваки вид социјалне заштите, у виду прихватне станице или сигурне куће, што је она одбила - рекао је Новаковић.

На наше питање зашто би несрећна жена пријављивала несугласице са супругом и зашто јој је због тога нуђена сигурна кућа, ако није било елемената насиља, Новаковић нам је одговорио:

- Три или четири пута смо добијали пријаве. Од тужилаштва бисмо били увек обавештени да нема елемената насиља. Нама то није било познато. Наши социјални радници су поступали у складу са свим правилницима. Маја је само пристала на помоћ у виду саветовања, а упутили смо је и на помоћ психијатра, јер су њене изјаве биле често конфузне. Све остале врсте помоћи она је одбијала... Предочено јој је да у сваком тренутку може да се обрати социјалном раднику за сваку помоћ. Она је то, понављам, одбијала...

Центар за социјални рад у Ивањици

Новаковић је додао да је Маја у једном моменту поднела захтев за развод брака.

ПРОЧИТАЈТЕ И: САМОУБИСТВО КАО ИЗЛАЗ: Омчом се спасила од насилника

- Пред судијом је потом изјавила да жели да настави брак са мужем, па је мирењем постигнута нагодба - наводи Новаковић.

Мајина познаница, међутим, истиче да је она била у сталном страху од супруга, па је због тога и повлачила првобитне изјаве о насиљу, и враћала се кући.

- Сматрам да је изостала права реакција надлежних. Како се нико није запитао, ако већ она често пријављује мужа за насиље, да у томе може да има истине. Шта ће бити са дететом, ко зна шта она преживљава? Да ли се неко то запитао - казала нам је Мајина познаница, којој је лично причала о ужасима које је преживљавала.

Несрећна жена се на крају сваки пут враћала насилнику, и, по свему судећи, и даље трпела физичко злостављање. Због тога је решила да муке прекрати омчом око врата. Иза себе је оставила шестогодишњу ћерку.