Свештеник погинуо на дан славе
04. 06. 2017. у 21:11
После страшне несреће у суботу крај фрушкогорског села Банстола, која је однела три живота. Прота оставио петоро деце. Настрадали мајка Олга и син Александар Блажев из Новог Сада
Детаљ испред храма у Инђији Фото Никола Скендерија
СВЕШТЕНИК Миле Станковић (48), из Инђије, који је у суботу око 20.30 погинуо у судару два путничка возила на магистралном путу Инђија - Сремски Карловци, код насеља Банстол, биће сахрањен данас у 12 часова на Новом гробљу у Инђији. У директном судару "фолксваген пасата" којим је управљао свештеник, живот су изгубили и путници у другом аутомобилу марке "фијат пунто" Александар (45) и Олга (78) Блажев, мајка и син из Новог Сада.
Иако се празник Тројице у Инђији обележава као слава града, у недељу је у овом сремском градићу владао мук. Нико није могао да верује да је протојереј Миле Станковић, иначе отац петоро деце, настрадао. Мучну тишину прекидали су јецаји његове супруге Гоце, ћерки Мирјане, Раде, Анастазије и близанаца, синова Ж. и Г.
- Јој, Миле, ево твојих пет радости! Где си, како ћу без тебе... - једва је од плача изговарала супруга Гоца док је са децом чекала да у Цркву Св. цара Константина и царице Јелене, у којој је њен супруг иначе служио, довезу сандук с његовим телом.
Тачно у 13 часова, ковчег је био допремљен, а плач Милетове деце и стотинак људи који су последњи пут дошли да у порти цркве дочекају свог проту надјачао је црквена звона која су се зачула у том тренутку. Служено је и опело.
- У суботу, кад је он настрадао, био празник је Св. цар Константин и царица Јелена - испричао нам је комшија који живи у близини цркве.
- То су, иначе, имендан и слава цркве, па се увек приреди весеље на ливади код цркве. Међутим, потрефило се да су на исти дан Задушнице, па смо тај празник прославили два дана раније, у четвртак. Жив сам се најежио кад сам повезао те ствари и протину погибију. Страшна случајност да га Бог узме себи баш на славу цркве у којој је он служио.
| УГАШЕНА ПОРОДИЦА ПОРОДИЦЕ Блажев из Новог Сада више нема. У тешкој саобраћајној несрећи код Инђије настрадали су мајка Олга (78) и син Александар (45), једини њени чланови. Комшије на Булевару ослобођења 54, у Новом Саду, још увек не могу да поверују да њихове комшинице, тихе и повучене тетка Олге, која никада ни на кога није повисила глас, више нема. Још теже им пада када чују да је изгубио живот и њен син јединац Александар, који није стигао да заснује породицу. - Тетку Олгу знам од када смо се уселили у зграду - прича једна од комшиница. - Није се никада удавала, имала је сина Александра, који јој је био све у животу. Он јој је, када је она остарила, а он се одселио у други стан, враћао ту љубав тако што је редовно долазио, посећивао је и помагао јој. Не знам куда су кренули и како се догодило да обоје настрадају, али овакву трагедију до сада нисам доживела. Н. С. |
Комшије су нам испричале да је покојни свештеник последњих дана имао много разлога за срећу, јер је његова најмлађа ћерка Анастасија прославила велику матуру.
- Баш у петак отац ју је, онако лепу и дотерану, возио у Нови Сад на прославу матуре. Завршила је медицинску школу и планирала да упише факултет и постане лекар. Јадна Анастасија, ни она, а ни остала његова чељад још нису свесни трагедије која их је задесила.
За покојног свештеника сви у Инђији су имали речи хвале. Кажу да је свима помагао, да никад није прошао а да их не поздрави и пита треба ли коме шта. Овакву трагедију не памте.
- Не само да је помагао људе, већ се борио и за ову цркву која је саграђена пре 13 година. Још јој недостаје фасада, причао је да то треба да се ускоро заврши. И ето, несрећник није дочекао - шапатом су причали окупљени испред цркве.
Парохијани дочекују тело погинулог свештеника

И даље нису познате околности под којима су, у опасној кривини код насеља Банстол, настрадали свештеник из Инђије и мајка и син из Новог Сада. Увиђај на лицу места је обавио надлежни тужилац у присуству полиције. Очевици кажу да је сам призор на лицу места био језив, да су се свуд по путу налазиле крваве и разбацане ствари из оба аута.
Gojko
04.06.2017. 22:15
Treba imati hrabrost da se pređe na rubriku Hronika....
@Gojko - Због поменуте рубрике озбиљно размишљам да престанем да читам овај лист, због нечега што је већ постало патологија, а то је цитирање нарицања и лелекања. Колико болестан неко мора да буде да пише о томе, а колико тек да то чита и да се не згрози на то колико се новинарска професија срозала, да би подилазила најприземнијим поривима припадника заглупљене нације.
@Gojko - Imali hrabrosti ili je nemali, sve novine nam je guraju na naslovnoj strani. Ne možeš da ne vidiš. Kao da nam svima nije naše muke preko glave.
Коментари (3)