НАПАД на мене је политички мотивисан. Националисти из Србије су послали силеджију да ме претуче јер јавно тврдим да је Дража Михаиловић злочинац, да је Голи оток имао оправдање и зато што сам Црногорац који не жели да се његовој земљи икад понови српска окупација.

Овако Јово Капичић (92), ратни политички комесар Прве пролетерске бригаде и генерал, образлаже напад на њега, који се догодио у понедељак у центру Београда, док се Улицом Станоја Главаша враћао у стан. Каже да није видео нападача и претпоставља да му је овај пришао с леђа.

- Ходао сам мирно пустом улицом, а онда као да ме је ударио гром - каже Капичић. - С леђа ме је ударио у слепоочницу тако да сам пао на улицу и изгубио свест. У магновењу сам видео силуету човека који је мирно ходао, али не знам да ли је то нападач. Кад сам дошао себи из носа ми је текла крв. Мислио сам да ћу умрети од крварења. Главни удар је био испод ока па је оно још затворено и не знам колико је повређено.

Капичић каже да не познаје људе који су га довели кући одакле је позвао сина који је алармирао полицију и одвео га у Ургентни центар.

- Дуго су ме прегледали и закључили да немам опасне повреде, али су рекли да морам да се одмарам због година. Бојим се да ми је сломљен нос.

Капичић нема дилему око мотива напада јер је, како каже, незгодан опонент актуелне политике у Србији.

- Пре неки дан су у Скупштини неки људи питали "како то Јово Капичић може слободно да шета Београдом". Један од њих је из странке на власти, а други нека сељачина коме ни име не знам. Нјих боли то што наступам у медијима с идејама које су у супротности с актуелном политиком која се води у Србији. Овде има још партизана и хероја, али сви ћуте, изгледа да осим мене нема никог да дигне глас.

КЛјУЧНИ МОТИВ ПРЕБИЈАНјА ТРЕЋИ кључни мотив напада, сматра Капичић, јесте његово истицање да је Црногорац. - Овде некима смета што говорим да је Црна Гора била и треба да буде држава за себе. Никад се нећу сложити с тим да је неко поклопи, као краљ Александар у своје време, кад јој је укинуо државност, па ју је појахала српска војска. Он је изгнао краља Николу. Волим Србију, у њој ми је породица и ту живим, али не могу да волим људе који воде овакву политику.

Капичић каже да ни напад не може да промени његов став о српској политици која је, по његовом мишљењу, "у време Милошевића уништила Југославију, а данас је усмерена против Црне Горе и Косова".

Капичић сматра да српске националисте посебно иритира његов став према Дражи Михаиловићу и чињеница да је он као генерал Удбе био координатор током акције његовог хватања. При том наглашава да је Михаиловића видео само током неколико сати транспорта до затвора у Београду и да није имао никакве везе с његовим суђењем.

- Дражу сам први пут видео кад сам се код Вишеграда укрцао у возило екипе која га је ухватила у Босни. Чак смо стали код једног хотела у Ужицу и питао сам га шта жели да једе и да ћу лично донети ручак, али он је одбио храну и захвалио. То је био сав наш разговор. Кад смо дошли у Београд оставио сам га Крцуну у канцеларији у Ђушиној, где је сад Рударски факултет, а позвао сам и Ранковића који није веровао да је Дража ухапшен. После тога ме није занимао његов случај. Да се разумемо: Дража је заслужио да буде осуђен јер је био зликовац, а не чувар српства, ставио се у службу Немаца и помагао им је колико год је могао.

Капичић каже да су међу инспираторима напада и они који га, како тврди, неправедно оптужују за наводне злочине на Голом отоку.

- Тамо сам био свега три пута у животу, а испада да на целом Голом отоку нико није био крив - осим мене! Ја сам у то време био шеф Државне безбедности Југославије, а не командант групе затвореника. Па и данас министри иду у обилазак затвора, то им је посао. Било је грешака на Голом отоку, Ранковић је први рекао да је тамо било затворено 30 одсто невиних људи, али то је било хаотично доба. То нису моје грешке већ грешке система, као што систем и данас чини грешке.

Оперативци београдске полиције прикупљају податке о нападу на Јову Капичића. Много више детаља очекује се данас, када би требало да буде завршено испитивање сведока.