У авионској несрећи, која се догодила у недељу око 14 часова у Мрчајевцима, недалеко од Чачка, када се на локални пут срушио спортски авион „цесна 172“, погинули су Милун Вуколић (60) из Ариља, који је управљао авионом, Горан Иванковић (34) из Чачка, Борислав Илић (59) и Драгутин Ђорем (36), обојица из Мрчајеваца. Шта је тачан узрок ове трагедије утврдиће истрага која је у току. Незванично, према првој верзији пилот је спустио летилицу на осам метара и под пуном снагом мотора закачио струјни вод што је био разлог пада и експлозије. Према другој верзији, претпоставља се да је пилоту Вуколићу позлило током лета, и да су се мотори авиона угасили, после чега је пад био неизбежан.

Пилот из Чачка Перо Марић (58), који је са Вуколићем у недељу требало да лети за Горњи Милановац, па у Краљево, испричао нам је да су се неколико тренутака пре лета на аеродрому у Прељини појавила двојица младића и старији човек.

- Од контроле летења смо добили одобрење да Вуколић и ја полетимо са аеродрома у 13.45. Требало је да направимо два круга до Горњег Милановца, а потом да се упутимо ка Краљеву - испричао нам је Марић. - Међутим, око 13.30, дошла су два момка, и на њихову молбу да их Вуколић провоза над Чачком, ми смо пут одложили.

Вуколић је потом истерао авион из хангара у Прељини. Обавио је и провере на „цесни“, која је била у његовом власништву.

- Проверио је леве и десне магнете мотора, као и број обртаја мотора. Све је перфектно функционисало - испричао нам је Марић. - Полетели су око 13.40. Одлично су узелетели. Вуколић је био добар пилот, 15 година је летео, односно имао је око 1.600 сати лета. Одлетели су ка Чачку, и требало је одмах да се врате. Било ми је сумњиво што их није било после десетак минута. А онда ми је зазвонио телефон и јавили су ми да је авион пао у Мрчајевцима. Сигуран сам да се не ради о квару на мотору, а једина могућност је да је Вуколић имао срчани удар.

Како „Новости“ сазнају, у авиону су Иванковић и Ђорем, који су били добри пријатељи, наговорили Вуколића да надлети над Мрчајевцима, како би Ђорем могао да из авиона поздрави своју супругу, а након тога требало је да слете у Прељину.

- Телефонирао је својој жени и рекао јој да га гледа како надлеће Мрчајевце - испричао нам је један од Драгутинових пријатеља.

- Таман када је прекинуо везу угасио се мотор над нашом варошицом, и авион је почео да понире.

Позивали су, сазнајемо, телефоном и своје пријатеље. Нјих двојица требало је да у недељу поподне отпутују у Италију, због посла. Нико од њихових пријатеља у недељу није могао да нам каже шта их је натерало да пре пута оду на аеродром у Прељину.

- Иванковић никада раније није сео у такав авион. Драгутин, кога зовемо Попић, звао нас је из авиона и смејао се Горану, који је имао надимак Кобра, јер се овај плашио лета - испричали су нам њихови другари.

Мештанка Бисерка Лукић (69), која је видела целу трагедију, потврдила нам је причу да се мотор авиона угасио над Мрчајевцима.

НЕБО БИЛО САН
ДО пре две године, Милун је живео са својом супругом Маром Вуколић, 22 године су провели заједно, а у недељу је од сестре, која је пратила телевизијске вести, чула шта се догодило. - Пилотску лиценцу Милун је добио још 1993. године, а од детињства је био заљубљен у летење. Највећа животна страст га је коштала главе - каже Мара неколико часова после трагедије. - Сваки викенд, празник или слободан дан користио је за летење. До сада, никада није имао ни најмању незгоду. Пре неколико дана смо разговарали, једва је дочекао пролеће и лепо време како би могао да полети. (Н. Ј.)

- Видела сам како авион лелуја и како лагано пада. Пали су на око пет метара од мене, и то тачно на каблове од струје. Срушили су се на пут, између две куће, на око тридесетак метара од Ибарске магистрале - казала нам је Бисерка. - Авион је био смрскан. Онда сам чула мушки крик: „Лјуди, помагајте! Упомоћ!“ Из дима, који је пушио из олупине, избила је ватра. Потом је одјекнула експлозија, од које су се задрмале и куће у Мрчајевцима.

Када су чули експлозију, на место несреће потрчали су готово сви Мрчајевци. Пожар је угасио Божидар Павловић (67).

- Отрчао сам и видео сам буктињу. Лјуди су стајали и посматрали, нико није смео ништа да учини, што од шока, што од страха, јер нису смели да гасе ватру водом, пошто су свуда около каблови од струје. Брзо сам отишао и нашао четири протипожарна апарата, и угасио сам пламен. Видео сам да су тела угљенисана. Страшно... - казао нам је Павловић. - Из олупине вири рука једног од њих... То је, причају, рука младића који је дозивао упомоћ...




ВУКОЛИЋ ИСКУСАН ПИЛОТ

МИЛУН Вуколић је у Ариљу важио за имућног човека који је новац зарадио као успешан предузетник. Бавио се више деценија дрвопрерадом, због чега су га суграђани углавном знали под надимком Столар. „Цесну“ је купио пре више од 15 година.

- Милун је био искусан пилот, то је био његов хоби најмање двадесет година. Имао је све потребне дозволе и лиценце, а његов авион је увек био смештен у једном хангару, на аеродрому Лађевци код Краљева - кажу Ариљци.

Милун се два пута женио, а из првог брака има двоје деце.


ОТЕЖАНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

НА место несреће у недељу је дошла комисија за удесе Директората за цивилно ваздухопловство из Београда. Нјихове екипе, као и истражни органи спровешће детаљну истрагу, након које ће бити познато шта је узрок ове трагедије. Наложена је и обдукција тела настрадалих, која су у недељу око 18 часова извучена испод срушеног авиона. Све док нису извучена тела испод остатака авиона нико није могао са сигурношћу да каже колико је људи погинуло у несрећи.

- Тела су угљенисана, и не могу се препознати. Оно што је сигурно потврђено је да су се у авиону налазили Вуколић и Ђорем, а идентитет преостале двојице још није потврђен - сазнајемо од извора блиских истрази.


САТНИЦА

* 13.40 авион узлетео са аеродрома у Прељини

* 13.45 праве круг над Чачком и крећу за Мрчајевце

* 13.59 гаси се мотор авиона

* 14.00 авион пада у Мрчајевцима

* 14.04 авион почиње да гори

* 14.05 експлозија

* 14.30 угашен пламен

* 14.35 почела истрага

* 18.00 извучена тела погинулих


11 НЕСРЕЋА

10. април 2011. - Четворо погинулих у паду авиона „цесна 172“ у Мрчајевцима.

7. март 2011. - „Цесна 172“ мађарске фирме „Цегцентрум“ слетела без извученог стајног трапа на аеродром „Никола Тесла“. Нико није повређен.

9. децембар 2010. - На аеродрому у Параћину. због изненадног погоршања временских прилика, срушио се авион „цесна 150“. Повређен пилот.

13. новембар 2010. - Пилот спортског авиона изгубио је контролу над летелицом и, пошто је летео на малој висини, ударио је у аутомобил „голф“ у покрету на путу Шабац - Рума. Повређен пилот.

4. септембар 2010. - На аеродрому Лисичји јарак срушио се спортски авион, типа „ЗЛИ ЦДЛ 526“, власништво Аероклуба „Фалконс“ из Зрењанина, а у несрећи су погинули пилот и његова сапутница.

5. јул 2010. - На аеродрому „29. новембар“ код Кикинде, авион се срушио приликом полетања. Није било повређених.

6. јун 2010. - На аеродрому „Ечка“ код Зрењанина, падобранац приликом скока из авиона „антонов Ан-2“ теже повређен.

3. јун 2010. - Авион Војног ваздухопловства Војске Србије срушио се у рејону Книћког језера код Крагујевца, а пилот се катапултирао и преживео несрећу.

2. мај 2010. - Хеликоптер „газела СА-341ХА“ срушио се после полетања из села Крњешевци код Старе Пазове. Једна особа је повређена.

27. март 2010. - На аеродрому „Ечка“ код Зрењанина пилот хеликоптера „хилар УН-12“ задобио је теже повреде када се његова летелица срушила са висине од око 40 метара.

2. март 2010. - Пилот хеликоптера фирме „Циклонизација“ из Новог Сада тешко је повређен код зрењанинског аеродрома „Ечка“.