ГОРДАНА Јовановић у рукама стиска папир, истргнут из свеске своје ћерке Марије (8), коју је у недељу силовао и убио комшија Младен Огулинац (52). Читким рукописом, дан пре смрти, девојчица, која је завршавала први разред, написала је мајци писмо.

На парчету хартије Марија је написала:

"Мама, много те волим и желим да ти будеш веома успешна на послу, чак и најбоља, и желим да добијаш јако велику плату и да ми будемо јако здрави."

Испод текста исцртала је срца као знак велике љубави.

- Нека види свет каква је моја Мака била - стежући срце тихим гласом, испрекиданим јецајима, говори Гордана о ћерки. - Напунила би осам година 2. августа, али била је врло одрасла и зрела, као велика. Сви су је волели. Зашто нас мештани нису упозорили какав је Огулинац. Прихватила сам да његова сестра чува моју децу, да као самохрана мајка заради неки динар и прехрани сина. Зашто?

Дом Јовановића је прекривен тугом и болом, припремају се за сахрану. Огулинчево хапшење ништа им не значи.

Једна од комшиница породице Јовановић каже да је Огулинац раније телефоном позивао млађе девојчице из комшилука, на секс.

- Звао је моју ћерку и рекао: "Малена мени се ради нешто са тобом у кревету, ајде дођи код мене." Укључили смо спикерфон на телефону и чули, мој муж је узео слушалицу и рекао да ће га пребити, а када је отишао код њега кући, није га било - прича С. Т., која је рекла да су о том случају обавестили полицију, али да они нису ништа предузели.

Ни хватање Огулинца није унело мир у Старе Лединце, село на обронцима Фрушке горе. Мештани, који су 20 сати тражили злочинца, не могу себи да опросте што му нису пресудили.

Неће бити, кажу, задовољни казном ма колико она строга била, а инсистираће да Огулинчева сестра Весна буде протерана из места. Међу собом не желе ниједног члана те породице.

Један од Лединчана, учесник у потери, огорчен незапамћеним злочином, показује место где је угледао Огулинца у шуми. Наводи да су му непрестано пред очима, монструмове избуљене очи и унезверен поглед.

- Нисмо губили наду да ћемо га кад-тад наћи - прича овај младић. - Туда смо прошли неколико пута, и тек када је крцнула грана, подигао сам поглед и угледао га. Није имао куд. Попели смо се уз стрмину, ухватио сам га за ногу, хладну као лед, и буквално свукао на пут. Ударали смо га, шутирали, искаљујући сав нагомилани бес, огорченост и озлојеђеност.

Огулинац је откривен надомак своје куће, у делу Фрушке горе познатом као Мађарча, на путу ка Поповици. То место је од његовог дома удаљено око 200 метара.

Био је само у чарапама, кратким панталонама и мајици кратких рукава. Ту се, како верују Лединчани, под окриљем ноћи "пребацио" са Вишњег брда наспрам своје куће. Покушавајући да реконструишу његову маршруту и пут којим је бежао, мештани кажу да је после злочина побегао најпре на то брдо. Полиција, жандарми и становници Старих Лединаца "чешљали" су сваки жбун, али је Огулинац, иако тежак више од стотину килограма и са једном краћом ногом, чак двадесет сати успевао да се крије.

По, очигледно, њему добро познатом терену, успео је да се домогне узвишења изнад своје куће, намеравајући, како се претпоставља, да се спусти и настави бекство. Срећом, мештани су га уочили.

- Опколили смо га, нас петорица, и ударали чиме смо стигли - препричава један од учесника у потери. - Неко је чак и тољагом неколико пута "развалио" по њему. Жандарми су се ту створили врло брзо, на нечији позив, и успели да нам га отргну. И по Огулинцу се видело да се нада да ће га полиција спасти од нас.

Улице малог питомог села на обронцима Фрушке горе, два дана после трагедије, готово пусте. Тек покоји старији мештанин. Признају да је страх све већи. Закључавају се у куће пре првог мрака, а деца готово и не излазе напоље. Испред једне од две продавнице у месту, четворица мушкараца. Кажу да део кривице за злочин има Огулинчева сестра Весна, која је месец дана раније чувала малу Марију и њеног четири године млађег брата Огњена у њиховој кући.

- Писаћемо петицију и тражити да се и она протера из села, а њему овде повратка нема - кажу готово углас. - О њему се свашта причало и раније, а сада се може чути да су му у кући пронашли порнографске слике и новине.


НАРУКВИЦА ЗА НЕПОПРАВЛјИВЕ


СИЛОВАТЕЛЈИ УСКОРО ПОД ДАНОНОЋНОМ ЕЛЕКТРОНСКОМ КОНТРОЛОМ МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ


СВИ силоватељи, а посебно вишеструки повратници, кад одслуже затворску казну биће дужни да носе електронске наруквице, како би се у сваком тренутку пратило њихово кретање.

Ово је у понедељак најавио Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде. Према његовим речима, оваква контрола требало би да профункционише у наредних месец дана, а обухватиће и извршиоце кривичних дела насиља у породици.

- Првих 200 особа наћи ће се под овим мерама до краја године - каже Хомен.- Обавезно ношење електронске наруквице налагаће суд и као меру безбедности уз основну затворску казну. Циљ надзора је контрола осуђених, за које би се у сваком тренутку знала где се налазе.

Хомен истиче да је изменама и допунама Закона о кривичном поступку и кривичног законика Србије крајем 2009. године створен основ за примену система електронског надзора. Осим на контролу силоватеља и насилника, систем ће се спроводити и на мониторинг притвореника и осуђеника у случајевима кућног притвора.

КОНТРОЛА ПРЕКО ГПС СИСТЕМА

лЕЛЕКТРОНСКА контрола подразумева да се на особи налази електронска наруквица, која би у сваком тренутку преко ГПС система била повезана са командним центром у Министарству правде

лНА екрану командног центра би се сваког тренутка могло пратити кретање особе, односно да ли улази у забрањене зоне кретања и да ли поштује одлуку суда.

лСАНКЦИЈЕ за непоштовање ове судске одлуке је директно упућивање на даље одслужење затворске казне.


КАНДЖЕ

ДА је Младен Огулинац пре двадесет година покушао да силује, у разговору за "Новости", потврдила је мештанка Д. М.

- Враћала сам се са посла из друге смене, и он је био у истом аутобусу - препричава нам немилу сцену старија жена, која ни дан-данас не може да заборави шта је преживела. - Одвукао ме је, почео да цепа кошуљу, трпа траву у уста. Сва срећа да сам тада била јача од њега, уједала сам га за руке и успела да се отргнем. Због тога је робијао шест месеци и био на лечењу.


ЗАЋУТАО

ЗА разлику од полиције где је, како сазнајемо, све признао и детаљно испричао како је намамио девојчицу у своју кућу, и шта се потом дешавало, Огулинац се на саслушању код истражног судије Татјане Ђурашковић бранио ћутањем. Она му је одредила притвор до 30 дана.

Огулинац је у полицији рекао како је узео кључ од куће и под изговором да хоће да се игра, повео девојчицу у своју кућу у комшилуку. Признао је да је дете напаствовао, и да је због страха да ће родитељима испричати шта јој је урадио, одлучио да је убије. Полицајци му нису поверовали да се приближио кући како би се предао.


ЖАЛ

МИНИСТАР полиције Ивица Дачић изјавио је да му је жао што је укинута смртна казна за особе које почине тешка кривична дела, као што је силовање и убиство осмогодишњакиње.

- Једини прави лек за оваква тешка кривична дела је висина казне, а жао ми је што не постоји смртна казна. То је једина адекватна казна - оценио је Дачић.

- Већу пажњу треба да посветимо особама која су више пута биле осуђиване за оваква кривична дела.

*********

ПОСЛЕДНЈА СМРТНА КАЗНА

ВЕСТ да је Младен Огулинац (52) свирепо угушио и силовао девојчицу Марију из Старих Лединаца, попут бодежа забола се у душу сваког присебног бића, а Джемаилу Салијевићу (53) из Каравукова код Сомбора раскрварила је рану стару 23 године.

Салијевићева кћи Ивана имала је само шест година када ју је 10. новембра 1987. године мештанин Јохан Дроздек (31) силовао и убио у оближњем шумарку да би се осветио њеном оцу јер му није позајмио бицикл.

Дроздек је стрељан 1992. године, и то је била последња смртна казна у Србији, јер је овај најдрастичнији облик кажњавања убрзо обрисан из законодавства.

- Када сам чуо за ту несрећну девојчицу из Лединаца, тресао сам се као прут - дрхтавим гласом рекао нам је у понедељак Джемаил, а затим укорио законодавца због укидања смртне казне. - Монструмима није место међу живим људима. Ако неко на овакав начин прекорачи границу људскости, тај никада више не може натраг међу људе!

УКЛЕТО

- ДА ли је наше Каравуково уклето - пита се Джемаил Салијевић и открива да је Гордана Јовановић, мајка мале Марије из Лединаца, родом из Каравукова. У овом месту, живе Горданини родитељи и стричеви. (Ј. С.)


ДОЖИВОТНА ИЗОЛАЦИЈА САМО НАЈБЛАЖА ПРЕСУДА

ТРАГИЧНА судбина осмогодишње Марије Јовановић поново је узбуркала домаћу јавност, која је у последњих неколико месеци сведок стравичних злочина над децом. Оно што се десило у Старим Лединцима велики је шамар и друштву, и свима онима који су допринели да се трагедија догоди.

Овим речима, психолог Драгана Мићић истиче да је одговорност друштва велика, не само према Марији и њеној породици, већ и према другим девојчицама и дечацима који су убијени или доживели трауму која ће их пратити кроз живот.

- Починиоци оваквих тешких кривична дела су особе са поремећајем личности и оне нису у стању да схвате тежину учињеног - каже Мићић. - То су углавном особе које су већ регистроване као психички болесници, које би морале да буду под редовном медицинском контролом. Међутим, сведоци смо да у пракси све не функционише онако како би требало.

Адвокат Тихомир Константиновић напомиње да се од једног душевног болесника не може тражити да буде свестан дела које чини или казне која му прети.

- Потребно је лечење, а појединима и доживотно - каже Константиновић. - Изјаве неких званичника да треба створити свест код људи о тежини ових кривичних дела и пооштравање казнене политике је на свом месту. Основна ствар, међутим, коју ово друштво мора да реши јесте питање новца неопходног за отварање установа у којима ће се лечити душевни болесници. Треба их издвојити из друштва, па и доживотно. Казнена политика може да буде само део борбе против силовања. Али казнама се неће постићи жељени циљ, никако.

Од прошле године, изменама Кривичног законика забрањено је изрицање казни испод законског минимума за силовања. Током прошле и претпрошле године у чак 97 одсто случајева казне су биле више него срамне. Готово подједнако су се гледале олакшавајуће околности за окривљеног као и отежавајуће, што је доводило до изрицања малих казни. Сада, судије не смеју да воде рачуна о олакшавајућим околностима, на пример да ли су породични људи, да ли су раније осуђивани...

На какву казну ће бити осуђен Младен Огулинац зависи од психијатара.