СИСТЕМ за читање мисли, даљинска контрола електронских уређаја уз помоћ функција мозга, нови је, епохални изум "Неуролинковог" програма, рад ексцентричног директора "Спејса икса" и "Тесле" - Илона Маска. После презентације пре неколико дана на Калифорнијској академији наука, свет бруји о новом истраживању. У "Неуролинку" тврде да могу роботски да имплантирају више од 3.000 флексибилних полимерних електрода, танких нити, у мозак пацова или мајмуна, а већ следеће године први корисници могу постати – људи.

Прочитајте још: КОРАК КА БЕСМРТНОСТИ: Милијардер пребацује људске мисли на компјутер

ОСИМ што би на овај начин људи са повредама кичмене мождине, параплегијом и квадриплегијом и разним неуролошким оштећењима могли сопственим умом да покрећу компјутер, телефон и таблет, шокантна је помисао да ово научно откриће омогућава "читање мисли". Чини се као да филмови будућности, попут "Матрикса", постају реалност.

Према речима Маска, главни разлог недавне презентације је регрутовање, потрага за људима који ће да се пријаве да раде на овом пројекту. Научници из компаније "Неуролинк", коју је Маск основао 2016. године, како би развила импланте за повезивање мозга и рачунара, намеравају да ласерским зраком продру кроз лобању без бушења рупа. "Неуролинк" је развио прилагођени чип који боље чита и појачава сигнале из мозга. На презентацији, Маск је приказао како је овом методом мајмун могао да контролише рачунар својим мислима. Нада се да ће имати прве пацијенте добровољце до краја следеће године.

Прочитајте још: Илон Маск уклонио странице својих компанија са Фејсбука

ВИЗИЈА "Неуролинка", како се чуло на презентацији, јесте да корист од овог изума имају сви, па и обични људи. Њима би била омогућена - надљудска интелигенција.

Неурохируршки робот

Један од великих проблема с постојећим електродама је у томе што могу да оштете крвне судове приликом покретања мозга, са сваким удисајем и откуцајем срца. Зато је компанија развила неурохируршког робота способног да убаци шест нити, 192 електроде у минуту, аутоматски. Тај уређај има циљ да, користећи малу али круту иглу која убацује у кортекс електроде - танке нити ширине десетина длака, води рачуна о томе да се избегну вене или артерије које се налазе на путу ка унутрашњости мозга, као и да се избегну оштећења ткива.

ИЗУЧАВАЊЕ НЕУРОНАУКА И КОД НАС

Истраживања неуронаучника обухватају различите теме, од најосновнијих питања као што су како памтимо и шта је то свест, па до развоја неуропротеза, базираних, између осталог, и на мозак-компјутер технологији, којима је циљ да помогну људима са инвалидитетом - каже, за "Новости", Мирјана Бркић из Сектора за међународну сарадњу Центра за промоцију науке.

- Истраживања у области неуронаука су у последње две декаде добила на важности, са глобалним порастом броја оних који пате од болести мозга, јер чине око 35 одсто свих болести у Европи. Неки од примера болести укључују депресију, шизофренију, Алцхајмерову болест, али и повреде мозга. И у Србији се неуронауке изучавају већ пола деценије.

Изглед флексибилних електрода које се могу уградити у спољашњи слој мозга

ЕЛЕКТРОДЕ

НАУЧНИЦИ тврде да су до сада развили низове са веома великим бројем "канала" - до 3.072 флексибилне електроде које се могу уградити у спољашњи слој мозга или кортекс, уз помоћ хируршког робота. Електроде су упаковане у малу имплантабилну направу, која садржи уграђена интегрисана кола која се повезују са УСБ изван мозга. Надају се да ће до краја обезбедити бежични прикључак.