ТЕХНОЛОГИЈА америчке компаније „Амазон“ за препознавање особа на фотографијама постала је једна од главних тачака сукоба Скупштине деоничара и менаџмента фирме, али не и једина.

На јучерашњој скупштини мали деоничари „Амазона“ расправљали су о рекордном броју предлога, незадовољни што Управа није хтеела да их саслуша изван званичних канала, преноси „Јутарњи лист“. Чак две резолуције тицале су се технологије препознавања лица „Рекогнишн“ јер су представници деоничара забринути због могућег кршења људских права у случају да њоме почну да се служе полиција и обавештајне службе.

„Једноставно је превише ризика с овом технологијом у рукама влада“, рекла је директорка Коалиције за одговорне инвестиције Мари Бет Галагер. „Подстиче на опште повећање надзора, појачава предрасуде у нашем правосудном систему у САД. Немамо одговарајуће ограде“, упозорила је. „Технологија би омогућила масовни надзор, чак и да је 100 посто прецизна, што, наравно, није“.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Амазон надмашио Мајкрософт, Безос се разводи

Галагерова као главни проблем наводи да би таква технологија могла озбиљно да промени друштвене навике људи. „Не желимо да је користе органи реда због утицаја који ће имати на друштво — људе би могло да обесхрабри да излазе на јавна места за која мисле да би на њима могли да буду праћени“.

„Амазон“ је свој систем понудио на продају Америчкој имиграционој и царинској служби, након чега су се против те технологије побуниле бројна удружења за заштиту људских права, али и сами запослени у „Амазону“.
Џеф Безос

„Рекогнишн“ може на фотографијама да препознати особе из базе података, да процени да ли се налази на сликама „непожељан“ садржај, да разазнаје пол особе, расу, њено расположење и многе друге информације. Забринути деоничари предложили су две резолуције о којима се јуче расправљало — прва позива на професионално истраживање могућих утицаја технологије ако би се њоме користиле државне агенције, а друга иде и корак даље и захтева мораторијум на продају технологије владама док се потенцијалне штете знатно не умање.

Додатни проблем с „Рекогнишном“ је што су неке тестиране верзије имале озбиљних проблема с препознавањем жена и особа тамније пути. Док би беле мушкарце систем редовно препознао са стопостотном прецизношћу, прецизност пада на само 69 посто када се ради о препознавању Афроамериканки.

Иако је компанија у саопштењу утврдила да се радило о ранијој верзији и да су нове верзије уклониле „предрасуде“ из система, и информације нису независно потврђене, а активисти за заштиту људских права забринути су да би систем могао да направи проблеме мањинама. Од 12 резолуција о којима се јуче расправљало, чак девет је координисао Међуверски центар за корпоративну одговорност, коалиција од око триста институционалних инвеститора који покушавају да утичу на фирме да предузму кораке по питању заштите људских права, полне и расне различитости, и заштите околине.

Иако су с већином компанија чије деонице држе у стању да директно разговарају и дођу до задовољавајућих решења, „Амазон“ је пристајао само на кратке телефонске разговоре који су пролазили без резултата.

„Друге фирме бар озбиљно схватају нашу забринутост“, написало је удружење прошле године у писму „Амазону“. „Шта можете да добијете из получасовног разговора? Није било ни покушаја компромиса“, рекла је представница Центра Надира Нарин за Си-Ен-Ен. „’Амазонов‘ став своди се на: ’Ми чинимо то и то, мислимо да је то довољно, идемо даље‘“.