"Мале новине" Пере Тодоровића из 1888, часопис "Ритам" и "Џубокс", антифашистички "Дунав" Адама Беренца, само су неки од више десетина наслова српске периодике које је сада могуће "листати" на порталу "Историјске новине" Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” који ове године постаје Претражива дигитална библиотека периодике Републике Србије.


У овом тренутку библиотека обухвата 600.000 претраживих страна пре свега новинских издања из периода пре 1949. године, попут "Малих новина" Пере Тодоровића - првог једног "жутог листа" у Србији.


"Данас се много говори о таблоидима, а ми ако погледамо историју, видећемо да то уопште није ново. Креманско пророчанство је пласирано кроз ''Мале новине'' и постало је то што је постало захваљујући Пери Тодоровићу, који је свакога дана обећавао људима да ће сазнати шта пише у фасцикли у ужичкој полицији", каже заменик управника Универзитетске библиотеке Адам Софронијевић.


У претраживој дигиталној библиотеци, која има око 4. 000 корисника месечно, милионе прегледа и бележи стотине хиљада преузетих страница, могу се читати и сатиричне новине "Бодљикаво прасе", које је излазило од у Другом светском рату 1941. до 1944. године у окупираној Србији, међуратно "Време", затим "Београдске општинске новине".


Прочитајте још: ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ПЕРИОДИЧНИХ ИЗДАЊА: Баштина "Борбе"


"Часописи заправо представљају слику једног друштва. Ако гледате периодику, то је као да сте ставили руку на пулс једног друштва. Ту се све види - од свакодневних до великих историјских догађаја, њихов ођек у друштвеном дискурсу. Ако желите да сазнате о историји неког места у Србији, укуцате име, на пример Чачак, и добићете стотине или хиљаде чланака о том месту. Моћи ћете да сазнате све о спорту, култури, науци, какви су били огласи или скандали у неком периоду”, истакао је Софронијевић у интервјуу за Тањуг.


У Универзитетској библиотеци тренутно се ради дигитализација материјала везаних за популарну културу - часописи "Ритам" и "Џубокс", и Софронијевић очекује да ће читаоцима до лета бити доступна целокупна архива часописа "Ритам", а до краја године и значајан део часописа "Џубокс".


Наглашава да је одабир материјала врло важан и да су све то "заборављени бисери културног наслеђа".


"Ко није живео у том периоду, тешко да може да има представу колико је наше друштво било интегрисано у токове светске популарне културе и колико је журнализам у тој обалсти био на светском нивоу, и по избору тема и по ауторима”, рекао је Софронијевић.


Прочитајте још: СПАС НАШЕГ ПАМЋЕЊА: Дигитализација Архива САНУ у Сремским Карловцима


У току је и дигитализација културног наслеђа Подунавских Немаца, а можда најзанимљивији материјал из те области је антифашистички часопис "Донау" (Дунав), који је од 1936. до 1944. у Апатину издавао "заборављени херој наше историје", католички свештеник Адам Беренц.


"Још 1936. он је схватио каква је природа режима у Немачкој и то је нападао, због чега је имао проблема с другим припадницима немачке мањине. Када је Краљевина Југославија 1941. подељена на окупационе зоне, Апатин је дошао у сферу мађарске окупационе зоне и мађарске власти су одлучиле да демонстрирају своју независност на примеру Адама Беренца и недељника ''Дунав'' и одбиле су немачки захтев да се недељник угаси и Беренц ухапси. Он је наставио да издаје антифашистички недељник под окупацијом Сила осовине, а садржај недељника је преносио и Радио Лондон до кога су тајним путевима долазили примерци", испричао је Софронијевић.


Он је навео и да је Беренц 1942. објавио низ уводника у којима је тврдио: "Ако ми као немачка мањина наставимо да подржавамо немачки Рајх, нестаћемо са ових простора".


"Тај човек је био визионар и предвидео је шта ће се догодити 1945. и оно што је и данас мало контроверзна историјска чињеница, тако да отварањем материјала, њиховом дигитализацијом, они постају претраживи и доступни, а ми престајемо да будемо заробљеници времена и простора у коме живимо. Можемо видети друге просторе и друга времена и сагледати наше околности на потпуно нови начин, можда увидети да то што нам се догађа и није у потпуности ново, да постоје аналогије и паралеле и да сагледамо људску природу што нам може помоћи да доносимо одлуке, решавамо своје свакодневне проблеме и сагледамо друштво и друштвене токове на објективнији начин", сматра Софронијевић.


Дигитална библиотека омогућава историчарима и онима које историја и традиција интересују да за пет секунди или пет минута пронађу материјал који су раније морали претраживати сатима, данима, можда и седмицама.


А то је могуће захваљујући пројекту "Претраживост дигиталног културног наслеђа у пракси: примена препорука националног оквира за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији", који је подржало Министарство културе и информисања, чиме портал Универзитетске библиотеке постаје централно место приступа претраживим материјалима најзначајнијих библиотека Србије.



Претражива библиотека периодике базирана је на домаћем софтверском решењу које је у потпуности развијено у Универзитетској библиотеци, а за израду самих претраживих материјала користи се немачки програм.


"То је можда једни пример да имамо немачку лопату, а српску пећ, и надам се да ће таквих примера у култури бити све висе, да ће и друге институције, гледајући овај пример, схватити да је 2019, да ми имамо нешто што се зове крива технолошког развоја која је експоненцијална и да ако идемо дуж те криве, никада нећемо стићи оне који су далеко одмакли, али да можемо прескочити и да има нешто што се зове предност онога који касно дође, који не мора пролазити кораке који су други прошли већ се може одмах укључити у више нивое", скреће пажњу Софронијевић.


фото И.Маринковић

Библиотекарство је, примећује, можда најбољи део српске културе, посебно у области дигитализације и да се свет јако брзо мења, напредује те "ко не трчи, тај се клиже низбрдо".


Ми живимо у доба вештачке интелигенције и машинског учења, и ко те технологије брзо не уведе у редовне радне процесе, завршиће на маргинама и презентације културног наслеђа и присутности савременог стваралаштва и на сваки други начин", упозорава Софронијевић.


Он указује и на међузавосност и повезаност система библиотека, који добро функционише, али сматра да може и боље због чега се кандидовао за управника Народне библиотеке Србије.


"Заједничким приступом проблемима, још јачим објединајавањем библиотечког система коме тежимо и који је циљ, идеја и исходиште моје кандидатуре за управника Народне библиотеке, очекујемо да ћемо имати једну, на технологији и континуитету позитивних достигнућа, базирану експлозију приступа и коришћења нових функција које ће из библиотекарства наредних година уследити”, нагласио је Софронијевић.


Он подсећа да ће Београд наредне године бити домаћин највећег библиотечког догађаја у Европи - годишње конференција удружења високошколских библиотека - ЛИБЕР, које окупља више од 450 чланица из свих европских држава.