Програм за претрагу Гугл (Google), 20 година пошто су Лери Пејџ и Сергеј Брин смислили да организују податке с интернета, прерастао је у доминантну силу у паметним телефонима, видеу на интернету, електронској пошти, мапама и много чему другоме.

Тај изванредан успех сада је навео регулаторе и законодавце широм света да питају да ли је компанија постала превише моћна пошто њене свеприсутне услуге усисавају осетљиве информације о милијардама људи који користе те производе.

Гуглов програм за претрагу је постао главни улаз за интернет, а дигиталним оглашавањем је на путу да створи 110 милијарди долара прихода ове године. Већи део тог прихода иде преко Гугловог оперативног система Андроид који се налази у 80 одсто паметних телефона у свету.

Гугл има такође главни сајт за видео снимке Јутјуб (YouTube), најпопуларнији браузер Хром (Chrome) главни имејл сервис Џимејл (Gmail) и мапе које користи већина људи.

Прочитајте још - Радници Гугла против цензурисаног претраживача за Кину

Није лоше за компанију која је почела пре 20 година с почетном инвестицијом од 100.000 долара. Гугл и њене сестринске компаније у оквиру Алфабета (Alphabet Inc) сада вреде 800 милијарди долара.

Гугл је више пута поновио да се његови углавном бесплатни производи користе толико много зато што их људи воле.

Због Гугловог успеха често се праве поређења с Мајкрософтом (Microsoft).

У години када је Гугл настао, 1998. године, амерички регулатори су толико бринули због Мајкрософтове моћи преко његовог оперативног система Виндоус (Windows) да су почели да разматрају принудну поделу.

Мада је Мајкрософт остао цео, вишегодишња битка с владом САД и други спорови с европским регулаторима омели су ту компанију, што је помогло успон Гугла и Епла (Аппле).

Гугл се сада суочава с потенцијално истом судбином.

"Гугл је сада под пажњом владе", рекао је Кен Аулета који је имао инсајдерски увид у компанију док је 2009. писао књигу "Googled: The End of the World As We Know It".

Он је рекао да је та компанија "ранија имала известан сјај, али да сада губи ореол".

Прошле недеље је Гугл изазвао незадовољство у Конгресу САД пошто није послао Пејџа или садашњег директора Сандара Пичаија на салушање о манипулацијама Русије како би утицала на изборе у САД.

Прочитајте још - ''Гугл'' улаже 550 милиона долара у главног ''Алибабиног'' ривала

Званичници у Конгресу су оставили празну столицу док су директори Фејсбука (Facebook) и Твитера (Twitter) одговарали. Увређени посланици су критиковали Гугл као "арогантан".

Европска комисија му је већ наметнула казне у укупном износу од 7,8 милијарди долара пошто је закључила да је неправично користио свој систем за претрагу да истиче сопствене услуге и илегално их везује за своје производе у Андроиду.

Гугл је негирао да поступао лоше, али то није омело европске регулаторе да размотре друге могуће злоупотребе.

Амерички председник Доналд Трамп и регулатори сада разматрају могућност отварања нове истраге о Гугловом пословању, пет година пошто је федерално регулаторно тело одлучило да се компанија већином придржава закона.

Све то приказује слику компаније која би могла да проведе следећу деценију бранећи своју империју изграђену током претходне две деценије.