ВАЖНА је, драгоцена, вишеструко корисна и насушно потребна одлука Владе Републике Српске, о проглашењу локалитета „Громижељ“, код Бијељине, за заштићено станиште, међу којима је још шест, који су, управо, добили тај статус, па их је сада 26 у РС - каже поносно професор др Миленко Ђурчић.


Ђурчић је један од најугледнијих универзитетских професора, не само у Републици Српској већ и у БиХ. Постао је чувен, не само по сјајним предавањима на Педагошком факултету Универзитета Источно Сарајево, већ и по непрестаном истраживачком раду у природи, јединственим музејом на отвореном и затвореном простору у родном Велином Селу, недалеко од Саве и Дрине, као и по познавању најмање 100.000 разних биљки „у главу“.

Професор Ћурчић каже да је оваква одлука очекивана и да је остварен сан свих истраживача, на челу са њим, као и да „Громижељ“ и све оно у њему и око њега то заслужује.

Ово станиште је у професоровом родном месту, Велином Селу, код Бијељине. Јако га је та локација привлачила, каже, још као дечака, док није ни помислио да ће бити значајан српски и биолог у СФРЈ, који је студије биологије, постдипломске и докторске студије завршио у Београд.


Миленко Ђурчић са чувеном мргудом/ Фото: Б. Милошевић



У родном селу, само мало даље од своје куће, професор брине о природном станишту Громижељ за чије се име на карти најзначајнијих на планети, по великом броју регистрованих угрожених биљних и животињских врсти, сам потрудио.

То је, данас, недалеко од ушћа Дрине у Саву место које посећују биолози са свих меридијана.

- У мочвари Громижељ установили смо постојање рибице умра крамери, познате у народи као мргуда, чија је еволуција почела пре 400 милиона година- прича поносно професор Ћурчић. -Кад ми је, први пут показао, Жарко Викић, професор физичког, одмах сам знао да је реч о благу које мора да се заштити, што смо наредних година и учинили. У међувремену, на моју иницијативу, свесрдно се укључио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа, па су, са својим стручњацима, истраживали, већ неколико године, мочвару Громижељ, где су идентификовали више од 450 васкуларних(виших) биљака и на десетине животињских врста, које су на листи ретких, па чак и угрожених у Европи и свету. То су баш „примерци“ са такозване црвене светске листе.

Мочвара Громижељ је на површини већој од 800 хектара.

- Долазили су и долазе многи истраживачи из Београда, Новог Сада и Бањалуке, узимају узорке биљног и животињског света и једногласно закључују да се ради о великој бројности популације умбре камери(мргуда)- каже наш саговорник.- На овај начин и РС добија значајан део заштићеног подручја, што је један од важних услова за улазак у Европску унију. О научном, културном, туристичком, па и привредном значају сувишно је и говорити. Громижељ заслужује статус „рамсасрског подручја“, према Рамскамској монвенцији, која штити сва влажна подручја у свету, битна за почетак живота.

Вода је, подсећа наш саговорник, „извор живота, без ње ни у биљном ни у животињском свету нема разможавања, а Громижељ је благодет где је све као од Бога дато за тако нешто“.