МИНИСТАРСТВО просвете и културе РС, професори, академици, лингвисти и представници културних институција једногласни су у ставу да је сада више него икад потребно говорити и писати о угрожености српског језика и ћирилице и пронаћи начине како да их сачувамо.

- Министартсво просвете и културе Републике Српске препознало је угроженост ћирилице у савременом контексту и актуелном времену и у складу са својом обавезом и надлежношћу у смислу заштите, неговања и очувања културног наслеђа, покренуло низ активности на њеној промоцији, поручују из овог министарства након што су „Вечерње Новости“ упутиле питање какав је пложај српског језика и ћирилице у данашњем времену.

Како даље наводе Стратегијом развоја културе Републике Српске 2017-2022. такође је утврђено да српски језик и ћирилично писмо морају уживати посебну заштиту републичких, научноистраживачких и образовних институција, те да ће Министарство просвете и културе интензивирати активности њихове афирмације, промоције и заштите у Републици Српској. - Подсећамо да је Министарство, у сарадњи са Друштвом чланова Матице српске у Републици Српској у марту 2019. године одржало Форум о ћирилици, посвећен заштити ћириличног писма са становишта заштите културног наслеђа, односно заштите писма које је главна карактеристика нашег националног идентитета. Учесници Форума били су бројни угледни академици, професори, лингвисти, представници издавача, медија, културних и јавних установа, који су изразили сагласност да ћирилица и српски језик представљају темељ нашег културног и националног идентитета, и да је њихова заштита кључна за наш културолошки опстанак. На тај начин смо отворили питање статуса ћирилице у актуелним културолошким, социолошким и политичким околностима те размотрили могуће аспекте значајније промоције и афирмације овог писма, наводе у министарству просвете и културе РС и додају да је Форум о ћирилици уједно означио и први корак у реализацији потписане Повеље о српском културном простору којом је дефинисана заједничка политика деловања у области културе Републике Српске и Србије, а у наставку планираних активности следи и реализација пројекта „Караван културе говора“. Француски хуманиста Арно Гујон је Министарству просвете и културе понудио сарадњу у оквиру пројекта који се реализује у оквиру националне кампање „Негујмо српски језик“ при Министарству културе и информисања Србије, а чија је реализација планирана и у Републици Српској. Идеја је да се у више градова Републике Српске (Бања Лука, Добој, Бијељина, Требиње, Приједор, Источно Сарајево, Зворник) спроведе дводневна едукација на тему културе говора. У сваком граду би се организовале едукативне радионице за младе и једна трибина за ширу јавност која би имала за циљ да подигне свест о значају унапређивања културе говора. Пројекат у Републици Српској реализоваће се у партнерству са Друштвом чланова Матице српске у Републици Српској.

Предавачи на радионицама биће стручњаци који су претходних седам година едуковали више од хиљаду представника различитих професија.Међу гостујућим предавачима биће професори универзитета који се баве реториком и његовањем лепе речи у Републици Српској, а један од предавача на трибинама биће и сам Арно Гујон.

Овај пројекат је већ спроведен у пет градова Републике Србије(Београд,Нови Сад, Крагујевац, Пожаревац и Кикинда) а његова реализација се наставља и даље.

И Бојан Јокановић је већ дуго међу борцима за очување ћирилице, српског језика и правописа, а о овој теми проговара на јединствен начин. Бојан свој допринос даје више од четири године и самостално води пројекат очувања писмености кроз илустрације.

- Спојио сам свој дар за цртање и љубав према ћирилици. Осмислио сам ликовни пројекат и митолошком јунаку Сизифу сам дао образовну улогу. Назив пројекта има двоструку симболику. Прва је мукотрпни рад, а друга је персонификација узалудног труда. Када сам урадио прву илустрацију за језичку недоумицу „не знам", мислио сам да ће мој труд заиста бити сизифовски узалудан и да нећу цртежима успети променити свест о важности писмености. На наговор пријатеља сам наставио стварати језичке илустрације и до данас сам реализовао више од четири стотине недоумица. Сада не мислим да је мој труд био узалудан. Окупио сам на друштвеним мрежама близу 80.000 чланова, који су подржали мој креативни рад, са више од милион прегледа објава о правопису, каже Јокановић. Он додаје и то да је потписао уговор са издавачком кућом Вулкан из Београда, те да ће они штампати његову књигу о правопису и познате картице за учење.

- На Међународном сајму књига у Београду ће бити представљени пројекти и потписиваћу књиге, ако Бог да 25. и 26. октобра. Имао сам велики број самосталних изложби у нашој земљи, али и свим земљама региона. Пре два месеца сам имао сизифовску турнеју у Аустрији. Последња изложба је отворена у Народној скупштини Републике Српске. Наставићу са борбом за правопис и ћирилицу и промоцијом рада. Надам се да ће доћи време када ће институције препознати важност српског језика и мог пројекта. Све мање пишемо ћирилицом. Парафразираћу речи професора Милорада Телебака, који је недавно на отварању моје изложбе рекао да све радимо да ништа не урадимо за српски језик. Не могу завршити, а да не поменем речи патријарха Павла: „Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми.

Јокановић каже да пре сваке изложбе одржи говор о важности очувања српског језика и ћирилице.

- На отварању сваке самосталне изложбе о Сизифовој борби за правопис неизоставно сам морао цитирати неколико цитата о језику и ћирилици. Матија Бећковић је рекао: „Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. "Не бих смео да заборавим и речи великог Душка Радовића: "Волите српски језик свакога дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас."

Ове дивне речи нас опомињу, али и обавезују да схватимо важност језика и писма за идентитет, али и опстанак једног народа, наводи Јокановић.

И на крају ове приче о ћирилици и српском језику остаје нам још и да се сетимо изјаве нобеловца, великог ирског писца и новинара, а који се звао Џорџ Бернард Шо. За српски језик и културу био је значајан јер је увек истицао да је ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем.У свом тестаменту оставио је новчани износ 367,233 фунти Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас). До данас, нико није узео награду.