Свака српска жртва мора бити пописана! Нова покољења треба да знају истину о рату у БиХ, а поготово да буду свјесни тога колику жртву је поднио српски народ у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Сведоци смо да се, годинама уназад, на све могуће начине, истина заташкава, а српске жртве маргинализују и обезвређују. Али, Центар има своју мисију, и од ње неће одустати. Иако увек може боље, сматрам да радимо добар посао, имајући у виду препреке са којима се свакодневно суочавамо, каже у интервју, за "Новости", Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

* Хоће ли, коначно, бити усвојена ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина ?

- Апсурд је да, и поред тога што је све договорено од стране представика ентиета и институција на нивоу БиХ, министар у Савету министара БиХ из СДА Семиха Боровац блокира усвајање стратегије. Није ли то порука да је политика странке коју представља да се Стратегија не усвоји, јер желе да заштите своје ратне кадрова? Стратегија је, дакле, сада у својеврсној блокади. Боравац је у неколико наврата "скидала" ову тему са дневног реда Савета министара БиХ. Напоменуо бих да је, у овом случају, постојао и позитиван став правосудних институција БиХ и надлежних међународних организација, али, узалуд. Ревидираном стратегијом предвиђено је, између осталог, да се значајан дио предмета пренесе на ентитетско правосуђе, а да правосуђу на нивоу БиХ "остану" најсложенији предмети. Највећи искорак је, заправо, утврђивање одговорности носилаца правосудних институција, јер до сада нико није сносио одговорност за селективан приступ предметима ратних злочинa. Другим речима, тужиоци се нису бавили најсложенијим предметима. Ипак, због СДА, процес усвајања овог документа је и даље у блокади.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Дан кад је одбрањен запад Српске

* Да ли сте задовољни процесом тражења несталих?

- Дефинитивно, не! Како би и били, кад је евидентан потпуни застој у тражењу несталих лица из протеклог рата, поготово Срба. До почетка рада Института за нестала лица БиХ, пронађено је и идентификовано 3.456 лица са списка несталих из Републике Српске. Од 1. јануара 2008. године, када је Институт почео да ради, пронађено су посмртни остаци свега 300 људи са нашег списка. Можемо с правом рећи да Институт ради искључиво на прикупљању информација и тражењу несталих Бошњака, потуно занемарујући тражење Срба. Једини циљ је да се кроз централну евиденцију несталих верифукује наводни геноцид и ништа друго, очигледно, није важно. Бежи се од захтева из Републике Српске да у централну евиденцију несталих уђу подаци који подразумевају и статус несталих лица, околности страдања и нестанка. Тиме би многе ствари биле потпуно јасније, што, опет понављам, некима није циљ. Статус одређује да ли је неко цивил или војник. Дефиниција мушкарац и дечак, која се користи у случају Сребренице, нигде на свету не постоји. Постоји одредница цивил и војник. И околности страдања су веома важан дио мозаика, како би се стекла потпуна слика о нечијем страдању. С друге стране, одговор на то где су нестали Срби најбоље знају садашње бошњачке политичке и војне структуре, али се институцијама Републике Српске већ годинама ускраћују информације где су гробнице. Нагласио бих, по ко зна који пут, да је ово, прије свега, хумано, а не политичко питање и да га сви тако треба да схватимо.Било је сугестија од стране породица несталих да се тражење несталих лица врати у надлежност ентитета. С обзиром на то да имамо заиста коректну сарадњу са представницима невладиних организација проистеклим из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, и да се њихове сугестије и препоруке по одређеним питањима уважавају и поштују, сматрам да би и ова тема могла да буде актуелизована у наредном периоду.

* Каква је сарадња са надлежним правосудним институцијама у БиХ у предметима ратних злочина, и каква је ту улога Центра?

- Три - четири године уназад, успоставили смо сарадњу са неким од поступајућих тужилаца. Резултат те сарадње је и одређен број отворених предмета за злочине почињене над Србима. То су они који спадају у ред најсложенијих предмета, као на примјер, поступак против бошњачког генерала Атифа Дудаковића и још шеснаест припадника Петог корпус такозване Армије БиХ, бошњачког генерала Рамиза Дрековића, а ту су и предмети Орашје, Брадина, Силос, Химзо Селимовић... Све се то дешава захваљујући жељи и вољи поступајућих тужилаца да раде по правилима струке, и да не селектују жртве и злочинце по националном кључу.

Међутим, и даље имамо страх од коначних исхода, односно пресуда, јер Суд БиХ тумачи материјалне доказе на начин како они то желе. Имамо, рецимо, ситуацију да Суд БиХ изриче казну испод законског минимума, или чак доноси ослобађајуће пресуде за оптужене за злочине над Србима док, с друге стране, за злочине над Бошњацима, српским оптуженицима "одрежу" максималне затворске казне. Знамо да су оптужнице у поменутих десетак предмета професионално урађене, и очекујемо да се изрекну и адекватне казне за почињено кривично дело. Ако би поредили са казнама које су се изрицале Србима, онда имамо потпуно право да очекујемо високе казне и за злочине почињене над Србима!

* Центар је пред завршетком великог посла око пописа српских жртава из протеклог рата у БиХ?

- Наш примарни циљ је попис српских жртава. То је база из које црпимо све остало,односно обрађивање и документовање одређених догађаја. Послу смо приступили озбиљно, примењујући међународне стандарде према којима се раде овакви пописи. Донели смо и три подзаконска акта у којима смо дефинисали на који начин се ради попис жртава, односно како се прикупља документација, на који начин ће она бити селектована, и како ће се "везати" за картон жртве и картон дела. У бази података имамо жртву, па починиоца - тамо где је то утврђено, сведоке који би могли да посведоче у предмету, а кроз документацију утврђене околности страдања и статус лица. До сада смо пописали 29.762 жртве, односно српске цивиле и припаднике ВРС, који су страдали у протеклом рату у БиХ. Међутим, тај посао није завршен и још радимо. Утврдили смо минимум података који мора постојати да би се неко лице верификовало као жртва. И управо из тих разлога списак није коначан. Морам нагласити да су српске жртве први пут институционално пописане на основу валидне документације. Дакле, није реч о списку имена и презимена, већ су то персонални досијеи у електронском и писаном облику. То је најважнији посао Центра и један од важних пројеката за Републику Српску. Земља која након рата није пописала своје жртве, на неки начин, заборавља и своју историју. Ми не смемо да заборавимо своју историју, а дио те историју су наше жртве.

Навео бих и то да имамо намјеру да урадимо и базу података свих рањених припадника ВРС и цивила. Морам нагласити да за посао у вези пописа имамо и велику подршку и других институција у Српској, Српске православне цркве и појединаца, који су нам уступали материјалне доказе.

* Имате ли увид у рад комисија за Сребреницу и Сарајево?

- Независне међународне комисије, које се баве ратним догађајима у Сребреници и Сарајеву од 1992. до 1995. године, односно од 1991. до 1995. године, одржавају седнице и раде. Имају рок од годину дана да заврше посао, а извјештаје ових комисија ћемо прихватити, шта год да у њима буде писало. Стало нам је да се објективно и непристрасно баве својим послом, и ту имају нашу пуну подршку.

У редовном сте контакту са хашким оптуженицима из Републике Српске.

Често сам у контакту са њима, пре свих, са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем и генералом Ратком Младићем. Влада Српске већ уназад неколико година доноси одлуке о једнократном финансијском обезбеђењу лица из РС која се налазе у Хагу. Разговарали смо и помажу нам у одређеним истраживањима, преко својих тимова одбрана. Пре свега, у припреми хронологије дешавања по општинама за вријеме рата. У вези са овим послом, очекујемо и помоћ локалних заједница. Главни мотив, како председника Караџића, тако и генерала Младића је да помогну у томе, како се наводи из њихових пресуда не би стављали на терет Републици Српској. не смемо се одречи председник Караџића и генерала Младића јер су они са нашом војском и народом заслужни за стварње Републике Српске.

Центар има и завидну издавачку делатност..


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Малишани дали лекцију како се од отпада може направити нешто кретивно и лепо (ФОТО)

Уназад четири године, издали смо неколико књига и публикација на које смо поносни. У припреми је и документарни филм о пробоју коридора према матици Србији. Ријеч је о заједничком пројекту Владе Српске и Владе Србије. То ће бити играно-документарни филм о бриљантној бици без иједне мрље,о нашем коридору живота!

* Хоће ли Република Српска коначно добити централни меморијални споменик свим жртвама?

- Нажалост, имали смо превише стратишта у протеклом рату - од Подриња до западнокрајишких општина, Сарајева... Мишљења сам да је, осим споменика, потребно направити и музеј, чија поставка ће посведочити о ономе о чему стално причамо. У цијелу причу треба укључити све институције, невладине организације...

У Центру већ неколико година праксу обављају и студенти..

Већ пет година имамо сарадњу са Универзитетом у Бањалуци. Резултат тога је да нам годишње на праксу долази око стотину студената. Упознају се са архивом Центра, а на тај начин и нашом историјом. Сарадња се показала корисном, а наставићемо и даље са овом праксом.


МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР

* Хоће ли Република Српска коначно добити централни меморијални споменик свим жртвама и где би могао да буде?

- Нажалост, ми смо имали превише стратишта у протеклом рату. Од Подриња до западнокрајишких општина и Сарајева. Мора се наћи неутрално место. Битно је и поред споменика направити музеј. Другим речима, потребан нам је велики меморијални центар. Очекујем да већ следеће године ова тема буде веома актуелна.