Република Српска се одликује богатим културно-историјским наслеђем, а археолошки налази показују да је ово подручје било насељено још у палеолиту.

- Бурна историја подручја интересантног освајачима из разних цивилизација оставила је микс утицаја који су заједно са традицијом и религијама наших народа створили данашњи културолошки изглед ове регије, наводе из Туристичке организације Републике Српске која је снимила нови видео којим промовише културу.


Снажан утицај римског, отоманског и аустругарског царства испреплетан са традицијом нашег народа видљиви су на сваком кораку.


- Остаци неолитских насеља, трагови у пећинама, градине, тврђаве, стећци и други споменици забележени су у новом видеу ТОРС-а којим се промовише кутурно-историјско наслеђе.


У прилог овој теми иде и најновији податак да су истраживања у Скеланима код Сребренице довела до нових открића из Римског доба.


Поред налазишта римског града у Скеланима, код Сребренице, данас су завршена двонедељна археолошка истраживања током којих су откривени делови мозаика и вредна грађа.


Директор Археолошког музеја "Римски муниципијум" у Скеланима Светлана Марковић рекла је Срни да је ово истраживање обављено средствима Развојног програма Републике Српске, који већ десет година пружа подршку и издваја новац за археолошка истраживања на овом локалитету.


Вођа тима који је протеклих дана обавио истраживања, археолог Ивана Грујић из Требиња рекла је да су овим истраживањем обухватили остатке једног објекта из трећег или четвртог века који је имао више функција.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Пењачки фестивал у кањону Тијесно привлачи све више авантуриста


-Ту је био административни центар, а истражена просторија била је веома луксузна и мислимо да је служила и за разне пријеме, појашњава Грујићева. Она каже да је реч о једној вили која је, осим приватне, имала и јавну функцију.


-Овим се потврђује значај Римског муниципиума од првог до четвртог века. Истражени објекат има три апсиде и због тога је јединствен у БиХ, а за апсиде се везује и подно грејање, истиче Грујићева.


Кустос Археолошког музеја у Скеланима, археолог Борис Радић каже да је овогодишњим истраживањем повећан обим налазишта и проширено је према истоку.




- Установили смо да се урбана вила заврашава једном великом апсидом која је имала мозаике и подно грејање. Пронашли смо фрагменте уништених мозаика, али је сачувано ложиште од грејања. Овим истраживањем установили смо величину објекта на источној страни, а потребно је још истражити североисточни део, где очекујемо нове просторије и детаље, истакао је Радић.


Он каже да је утврђено да испод овог објекта из трећег или четвртог века постоје слојеви из првог и другог века, што потврђује римску колонизацију ових простора.

Надзор над истраживањем вршила је Љубица Срдић из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, која је рекла да је овај локалитет заштићен и проглашен од изузетног значаја за Републику Српску и да је овде објекат површине око хиљаду метара квадратних, који красе импресивни подни мозаици, остаци подног и зидног грејања и фрескописа.


Наставак истраживања на овом локалитету најављен је за идућу годину.


Прва опажања археолошког локалитета у Скеланима објавио је Ћиро Трухелка 1891. године, а затим је пробна археолошка ископавања обавио аустријски археолог Карло Пач од 1896. до 1898. године.


Он је истражио две касноантичке базилике и сакупио 80 римских камених споменика које је затрпао велика поплава, када је Дрина потопила целу котлину.


Остатке римске архитектуре у Скеланима открио археолог Мирко Бабић из Бијељине 2008. године када су поново обављена археолошка истраживања, која је тада покренула тадашњи директор Народне библиотеке Сребреница Нада Јовановић.