Републичком тужилаштву Републике Српске од стране Главне службе за ревизију јавног сектора у РС је у току 2018. године достављено седам негативних ревизорских извештаја.


Прочитајте још: Траже састанак са властима како би зауставили одлив радника


Окружна тужилаштва у Српској су у току извештајног периода по негативним ревизорским извештајима донела 17 наредби о неспровођењу истраге, једну наредбу о обустави истраге, док је 17 извештаја и даље у раду.

Наведено је то у извештају о раду тужилаштава у Републици Српској који потписује главни републички јавни тужилац Махмут Шврака, а у којем се упозорава на досадашњу неприхватљиву праксу када је у питању рад тужилаштава по ревизорским извештајима.


Прочитајте још: Наредне седмице колективни уговор за запослене у образовању


Објашњава се да Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске након обављених финансијских ревизија, своје мишљење са негативним или мишљење са резервом, доставља главном републичком тужиоцу. Међутим, наглашава се да Главна служба за ревизију тужилаштвима није никада поднела кривичну пријаву, нити је судовима поднесена прекршајна пријава, нити је у извештајима указано на кршење закона.

- У досадашњем раду тужилаштва су након поновног финансијског вештачења по ревизорским извјештајима, која су иначе скупа за тужилаштва, утрдили да нема елемената било којег кривичног дела, а што је и најчешћи случај. Онда се у јавности формира мишљење како је Главна служба за ревизију јавног сектора РС указала на незаконитости, односно криминалне радње, али тужилаштво неће да процесуира учиниоце кривичних дела. Оваква мишљења су погрешна – истиче се у извештају о раду тужилаштава у РС.

Констатовано је да се неправилности у финансијском пословању, услед којих су ревизори давали негативна мишљења, најчешће односе на неправилности које имају карактер прекршаја, кршења интерних аката или се даје опис слабости у систему унутрашњих контрола.

- Ревизорски извештаји не садрже назнаке постојања основа сумње о постојању кривичног дела, нити указују на било какав настанак штете или неоправдане користи, нити на намеру неког лица да нанесе штету буџетском кориснику или омогући себи или трећем лицу стицање неоправдане користи. У широј, али и у стручној јавности, постоје различита очекивања деловања Главне службе за ревизију. Јавност, такође, очекује од тужилаштва брзину и ефикасност у поступању по негативним ревизорским извештајима – објашњава се.

Таква очекивања, додаје у овом извештају главни републички тужилац Махмут Шврака, полазе од претпоставке да су неправилности које се утврде у раду јавних институција од стране ревизије, последица злоупотребе јавних средстава и да представља кривично дело.

- На основу налаза, односно анализе у тужилаштвима, сагласни смо са оцјеном да ревизорски извештаји, као такви, не дају довољно елемената за утврђивање постојања сумње и доношење наредби о спровођењу истраге. Искуства показују да поступања тужилаштава по свим негативним ревизорским извештајима, захтева значајно ангажовање тужилачких и полицијских ресурса, али је резултат најчешће одсуство законом стечених услова за оптужење, односно доношење осуђујуће пресуде, чиме се не осигурава ефикасно гоњење починилаца кривичних дела – истакао је тужилац Шврака.

Наглашава се да тужилаштва поступају по тим извештајима и најчешће доносе наредбе о неспровођењу истраге или обустави истраге, с обзиром на то да се негативна мишљења не заснивају на незаконитостима, која престављају кривично дело, него се обично заснивају на прекршајима из различитих области.

- С обзиром на то да Закон о ревизији јавног сектора РС не обавезује Главну службу за ревизију да пријављује кривично дело, предлагали смо, а и даље предлажемо да је најбоље решење да се предложе измене и допуне постојећег Закона о јавној ревизији, односно да се Главној служби за ревизију стави у обавезу да приликом свог рада, када утврди теже кршење законских одредби о финансијском пословању, одмах обавести надлежно Министарство унутрашњих послова или тужилаштво, како би исти могли да се истовремено укључе у поступак прикупљања доказа и процесуирања – предлаже се у наведеном извештају.

Појашњава се да би се овом изменом отклониле неправилности приликом састављања ревизорских извештаја, а у исто вријеме би се отклониле и сумње у погледу одређених незаконитости које су утврђене приликом ревизије.

- Стандарди за провођење ревизије нису у довољној мери прихватљиви за тужилаштва, односно за доказивање постојања евентуалног кривичног дела, јер су за доказивање кривичних дела потребни други стандарди доказивања – закључено је.