МИЛУТИН Мркаљевић, један од ретких српских повратника у ФБиХ, који је због изузетно тешких услова живота, као јунак наших прича добио надимак Робинзон из Возуће, изгледа ипак неће издржати у својој борби за живот достојан човека. По свему судећи, близу је тога да трајно напусти родни крај.

Јавио нам се огорчен, па смо га посетили у његовом "дому", који се само тако може назвати, јер је живот у њему нехуман. Реч је о приземној кућици без воде, а струју је добио највише захваљујући нашој причи и залагању Завичајног удружења Завидовићана из Добоја.

- Мислим да сам преломио и дајем на оглас за продају једино вредно што имам за понудити осим живота и свог пса. Продајем испод цене комплетно стадо оваца од кога сам живео, јер зиму у овим условима не могу дочекати - рекао нам је, приликом наше посете, Милутин.

А, тек да чека више пута од политичара обећану донацију за доградњу и покривање куће, довођење воде, за то поготово нема снаге. Рекли су му у Месној заједници Возућа да Влада ФБиХ годишње одобрава по три донације за обнову кућа, а дозлогрдило му је 17 година дуго чекање и тражење помоћи од локалних, кантоналних власти ФБиХ до заједничких БиХ.

Прочитајте још - У мраку због политичара?

Каже нам да је на све огуглао, па и на то да су, свега неколико стотина метара од његове куће, као и средњовековног манастира Свете Тројице, ловци Насера Орића почели да зидају ловачке куће.

Кућа у којој живи Милутин

- Престао сам одавно да бринем за своју безбедност и не плашим се никога, само гледам како да преживим и прегурам дан. За време обилних зимских, а касније и кишних падавина, уништени су путеви до Возуће, тако да нисам могао ни по хлеб да идем у набавку. Добио сам тада, на апел ваших новина, врећу брашна, нешто мало уља и соли - жали се Милутин.

Одустао је, вели, и од одласка по правду у Сарајево.

Пре него што је добио прикључак за струју хтео је да оде право пред капију ОХР и седи пред њом све док га Валентин Инцко не прими. Да је одбијен планирао је и пред мисију ОЕБС, да разговара о свом проблему са званичницима те организације.

- Смислио сам да им кажем шта све доживљавамо ми који верујемо у приче домаћих власти о одрживом повратку, о чему и они причају. Питао бих да ли ће се барем они заложити да ми се кућа порушена у рату обнови одмах, али сам схватио да су и међународни представници у БиХ само због својих добрих зарада, а да их, као и домаће политичаре, муке обичних људи не занима уопште.

Повратник приморан да прода стадо

ОБЕЋАЊА

ПОСЛЕДЊЕ обећање да ће добити донације за обнову куће Милутин је добио од Федералног министарства за повратак и избеглице.

Каже да се више и не сећа тачно да ли је потписао четири или пет уговора за обнову порушеног дома, али се ниједно обећање није остварило.