ПРИЛИКОМ пада Возуће и дела Озрена у муслиманске руке пре 24 године, са својих огњишта протерано је из 30 насеља 1.920 српских породица са укупно 7.680 чланова. У своје куће у насеља долином реке Криваје вратило се мање од стотину породица.

Махом се ради о старијим особама, које живе у веома тешким условима. Осим чланова породице, који их посећују с времена на време, српски повратници нису ничија брига. Како федералних, тако ни кантоналних власти у Зеници, а ни локалних у Завидовићима.

У то смо се и уверили, посетивши дом Стјепаније Арсеновић (65), за коју су нам у Удружењу повратника у Возући рекли да је карактеристичан пример у каквим условима живе повратници.

Дочекала нас је два километра од куће управо код знака, који означава насеље Возућу.

- Аутомобилом не можете до моје куће, некако је до сада и могло, али након киша пре два месеца вода је однела мостић преко потока и мораћете пешке, доћи ћу пред вас - рекла нам је када смо најавили свој долазак.

То је за њу био напор, јер се тешко креће без штаке. Тешко јој је и да обради нешто од посејаног поврћа, не може држати због слабости ни стоку. Каже да је имала само коке, али их је једну по једну однела лисица.

- Напросто, отвори врата кокошињца и извуче напоље. Сада када их више нема, ни лија ме не посећује више. Немам никога ближег, осим сина од покојне полусестре, који је, ипак, далеко, у Канади - прича нам некада вредна жена и пуна живота.

Стјепанија Арсеновић

Од примања једино има пензију, ако се то тако може назвати, јер се ради о наслеђеној породичној, од покојног супруга, који је за време ратног сукоба у БиХ умро у Лозници. Наиме, свега 63 марке су њена месечна примања, и једва да су довољна да подмире трошкове струје, за врећу брашна и неколико других основних потрепштина за преживљавање.


Прочитајте још: Злочини из Возуће још без казне


Без помоћи добрих људи вели да би тешко изашла на крај са свим недаћама, посебно комшија. Први до њене куће Џевад Ђерзић је то посведочио, дошавши убрзо након нашег доласка да је обавести да ће идуће недеље направити акцију да поправе мостић на потоку преко којег води пут до њихових кућа.

То је, каже Стјепанија, посебно радује јер ће моћи да довезе неколико метара дрва да има да се огреје у, не тако ни далеким, хладним данима, односно у зиму. Новац за набавку огрева пожалила нам се да нема, али се нада да ће се сестрић можда опет сетити, или ће се, према обећањима њених некадашњих комшија Срба, сада настањених у Добоју, и другим градовима РС, они солидарисати и помоћи јој.


СВИ ПРОТЕРАНИ

У ОПЕРАЦИЈИ под називом "Ураган 95", у рано јутро 10. септембра 1995. јединице Армије БиХ, предвођене плаћеницима из исламских земаља, напале су Возућу и Озрен.

Протерано је комплетно, на том подручју већинско српско становништво. Тих дана офанзиве убијено је и нестало 459 бораца ВРС и цивила, а за посмртним остацима још 129 није се ушло у траг.