СА факултета у Српској стижу лоше вести. Све је мање студената на уписним листама, па ће се морати направити и другачија организација студијских програма и целокупног рада.


Прочитајте још: "Летња школа спорта" у Требињу окупиће 1.000 спортиста


- Све је мање студената на факултетима у Републици Српској због чега ће бити потребне редукције студијских програма или ће се решења, ради начела економичности, тражити у обједињавању факултета, оценили су данас у Бањалуци учесници међународног научног скупа о теми "Високо образовање у Републици Српској - стање и перспективе".


Прочитајте још: ПРИЈАВЉЕН ЗА ЗЛОУПОТРЕБУ: Директор медицинске школе у Бањалуци оштетио буџет за 32.000 КМ?


Председник Удружења наставника и сарадника Универзитета у Бањалуци Душко Вејновић је новинарима, пре почетка скупа, рекао да се не сме дозволити да на одређеним факултетима има више професора и асистената него студената.-Ми се као мала заједница и народ са скромним финансијским средствима морамо уклапати у глобализацијске неолибералистичке концепте, али не тако да изгубимо свој национални, политички, културни, социјални и морални идентитет, указао је Вејновић.

Вејновић је рекао да је присутан демографски проблем, односно да је све мање деце и студената, наводећи да је потребно тражити реална решења и говорити о томе који су студијски програми оправдани, а који нису.


-На тржишту се не могу опстати сви факултети, морају бити неки који су од државотворног, националног интереса за које Република Српска мора издвојити више средстава, рекао је Вејновић.

Он је рекао да је снага духа, стварања и науке у студентима, асистентима и професорима, те најширој заједници са слободном мишљу и конкретним решењима, те да они као такви морају бити носиоци промена у Српској. - Дилеме нема - економија нас усмерава да ћемо морати ићи на рационализацију студијских програма, факултета, одређена обједињавања и подвести то под закон о високом образовању који следи у другом делу ове године и тражити решења која су у интересу општег добра, демократије, економичности и функционалности да свима буде боље, рекао је Вејновић.

Вејновић је нагласио да ослонац на властите снаге универзитета у Бањалуци и Источном Сарајаву мора бити приоритет и једно од економских начела. - Треба водити рачуна да се смањи норма за професоре да би се отворио простор да запослимо младе, навео је Вејновић истичући да универзитетски професори "не могу бити учитељи и предавати по шест предмета".

Академик Ненад Вуњак из Академије науке и уметности Републике Српске навео је да је један од проблема у високом образовању Српске што се мали број студената уписује на неке факултете, али и то што одређени факултети немају праксу.

Он је истакао да професори, с циљем квалитетније наставе, морају све више да уче и прилагођавају се дигитализацији.

Вуњак је истакао да професори морају бити и практичари и да је потребно да се у високом образовању ка систему дуалног образовања.

Он сматра да је потребно издвајати више средстава за високо образовање и повезивати га са привредом, што би омогућило праксу, повећање БДП-а и услове усвајања нових технологија и иновација у Српској.

Председник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске Драган Гњатић рекао је да се у овом сектору морају пронаћи конкретна решења за могући технолошки вишак, указујућ истовремено на мањак деце на свим нивоима од предшколског, основног, средњег, па и у високом образовању.-Послодавац је тај који мора наћи посао за све раднике, укључујући и чистачице, помоћно особље, али и за професоре и асистенте. Ми ћемо понудити одређена решења у том смислу, а тражимо и повећање плата и бољи материјални статус, рекао је Гњатић.

Гњатић је рекао да Синдикат нуди решења да се ови проблеми превазиђу на нормалан, коректан и културан начин, јер, како је рекао, евидентан је одлив радне снаге на свим нивоима.

Са друге стране, млади имају своје разлоге у којима отворено поручују да им дипломе без посла ништа не значе.

Недостатак новца за студирања, али и немогућност проналаска посла их демотивише да се факултетски образују, па већина њих одлази у друге државе да што пре дођу до посла како би избегли тапакање у месту без напретка. Управо такву причу са нама деле и неки од матураната из Економске школе у Бањалуци који су се кажу пуно двоумили пред одлуком за упис на факултет. Поручују да нису заинтересовани да се годинама школују, па да заврше на бироу, него ће радије у потрагу за послом ван граница и усавршавањем страних језика или неких других вештина које ће им омогућити бржи пут до посла.

Научни скуп о теми "Високо образовање у Републици Српској - стање и перспективе" организовали су Удружење наставника и сарадника и Синдикат образовања, науке и културе Српске у сарадњи са Ректоратом Универзитета у Бањалуци.