Број усвојења деце без родитељског старања у Републици Српској последњих година бележи значајан пад, а од укупно 560 деце без родитељског старања у 2017. години, усвојено је само петоро.

Главна служба за ревизију јавног сектора РС урадила је ревизију учинка "збрињавање и заштита деце без родитељског старања" која је показала да институт трајног збрињавања деце није у довољној мјери афирмисан. Анализиран је период од 2015. године.


Прочитајте још: Председница РС обишла дом за деци и омладину без родитељског старања „Рада Врањешевић“ (ФОТО)


- Број усвојене деце се према показатељима министарства здравља и социјалне заштите РС смањивао, тако да је у 2015. години реализовано 30 усвојења, а 2016. се бележи 19 усвојења, што је за око 40 одсто мање. Према подацима до којих је дошла ревизија, на основу студије случаја за 2017. годину, од укупно 560 деце без родитељског старања, усвојено је петоро деце – навели су ревизори.

Разлози слабог кориштења института усвојења углавном су у вези са законским ограничењима, а истичу се непостојање дефинисане доње узрасне границе за усвојење, непостојање јединствене базе података на нивоу Републике Српске о потенцијалним усвојитељима и деци која испуњавају услове, непостојање законске обавезе усвојитеља да у одређеном узрасту саопшти детету да је усвојено, али и нереални захтеви потенцијалних усвојитеља у погледу узраста, здравственог стања, пола и физичких карактеристика детета.


Прочитајте још: ДЕЦА- РАДОСТ ЗАВИЧАЈА: Васкршњи пријем за угљевичке малишане (Фото)


Као илустрацију "нереалних захтева", ревизори су истакли примере до којих су дошла истраживања у Србији, где су потенцијални усвојитељи захтевали "младо, здраво и бело дете".

Ревизори у РС су анализирали и структуру деце која бораве у домовима, те је закључено да су око 25 одсто деца без родитеља, а око 75 одсто деца без адекватног родитељског старања.

Надаље, свако пето дете борави у дому пет и више година, а свако десето дуже од десет година, док нека деца у дому бораве и до пунолетства или завршетка школовања.

Млади који су напустили институционални смештај, наводили су позитивне и негативне стране боравка у дому. У Републици Српској око 50 до 60 младих напушта обавезан смештај, најчешће због пунолетства или завршетка школовања.

- Као позитивне стране, истичу осећање заштићености, сигурности, обезбеђеност елементарних животних потреба, као и остварен блиски однос с бар једном одраслом особом у дому. Као негативне, наводе ригидну организацију и контролу, с недовољном усмереношћу на индивидуалне потребе и интересовања деце и младих – стоји у ревизорском извештају.