Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик упутио је писмо немачкој канцеларки Ангели Меркел и француском председнику Емануелу Макрону, домаћинима сусрета у Берлину 29. априла, у којем истиче незадовољство због чињенице да је као представник БиХ позван председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић.

Додик је похвалио идеју одржавања састанка у Берлину и поздравио позивање шефова држава и шефова влада држава региона, али алудира како БиХ на овом састанку треба представљати Председништво БиХ, а не председавајући Савета министара Денис Звиздић.

- Звиздић нема овлаштење Председништва Босне и Херцеговине да представља земљу на овако важном скупу. Стога морам изразити дубоко разочарење чињеницом да је Звиздић позван на овај скуп у име БиХ. Ово дестабилизује и унутрашњу ситуацију у БиХ и представља директно кршење Устава БиХ. Звиздићев мандат на месту председавајућег Савета министара истекао је након избора одржаних у октобру прошле године и његово позивање на овај скуп представља могућност још већих спекулација уз чињеницу да нови Савет министара није изабрано ни шест месеци након протеклих избора - пише председавајући Председништва БиХ.

Додик наглашава одредбе Устава БиХ према којима је Савет министара помоћно тело Председништва и да спољну политику води искључиво Председништво.

Прочитајте још - Додик: Бошњаци мисле да Република Српска треба да нестане, а Хрвати...

- Чак и да занемаримо ове немале проблеме легитимитета господина Звиздића, морам да вас упознам с чињеницом да је Савет министара, којим Звиздић руководи у техничком мандату, тражило од Председништва БиХ да се између БиХ и Србије поставе разне жичане запреке и ограде због миграната који из Србије прелазе у БиХ. Предсједништво је одбило овај предлог. То би, да је прихваћено, имало огромну политичку штету, угрозило регионални економски простор и саму слободу кретања капитала и роба, а битно девалвирало напоре и постигнућа Србије у решавању мигрантске кризе - пише у писму.

Меркел и Макрон организују крајем априла у Берлину конференцију на коју су позване земље западног Балкана, као и Хрватска, Словенија те представници Европске комисије.