Синиша Вукелић, власник и главни уредник портала "Капитал.ба", изразио је скепсу због неизвесне будућности класичног новинарства, а сличне ставове изнео је и извршни директор "Вечерњих новости" из Београда Радомир Видаковић.

- Будућност медија је у дигитализацији, али у том процесу медији и новинарство морају доживети квалитетне, креативне и иновативне промене како би одговорили изазовима модерног технолошког друштва, један је од закључака округлог стола "Медији у ери дигитализације и нових технологија, одржаног данас у оквиру "Јахорина економског форума".

Заменик главног и одговорног уредника Новинске агенције Републике Српске "СРНА" Дарко Гавриловић рекао је да је СРНА препознала важност будућег дигиталног доба и схватила да мора уводити нове садржаје, попут видео-сервиса, како би што боље одговорила захтевима клијената.

Он је указао и на проблеме које ствара неуређена легислатива која би требало да регулише рад интернет портала који се појављују у све већем броју.

Главни и одговорни уредник "Независних новина" Сандра Гојковић Арбутина рекла је да ове новине интензивно раде на модернизацији својих огласа, јер прате захтеве својих клијената којима више не одговарају класични ПР текстови.

Директор Агенције "Репрезент комуникејшн" из Београда Борислав Миљановић рекао је током уводног излагања да медије и новинаре, уколико буду пратили дигитализацију и иновације у информационом сектору, чека светла будућност, упркос лошим прогнозама у вези са опстанком ове бранше.

Depositphotos

- Штампа није мртва, али неке ствари се неумитно мењају, па то важи и за штампане медије. Дигитална будућност и није тако далеко од нас, јер су неки медији у Србији већ укључени у тај процес, истакао је Миљановић.

Он додаје да неће више само медији бити послодавци новинарима, јер ће се у будућности појавити нове и модерне компаније, агенције или медијски системи који ће запошљавати квалитетне и креативне новинаре, који знају да направе добар садржај.

- Производња и дистрибуција информација квалитетног садржаја кључ су за успех новинарске професије, сматра Миљановић.


Данијел Симић, власник портала "Фронтал.рс", упозорио је да би дигитализација могла да угрози српски језик и ћирилично писмо. И он се заложио за измену легислативе која дефинише рад медија.

Заменик главног и одговорног уредника "Гласа Српске" Жарко Марковић рекао је да је циљ скупа био да учесници укажу на потешкоће у раду медија на њиховом путу укључивања у четврту индустријску револуцију и процес дигитализације.

- Питање је како ће традиционални медији одговорити на изазове дигиталног доба. Посебне проблеме на том путу има штампа која је суочена са поплавом интернет портала, навео је Марковић.

Depositphotos

Он је додао да још постоје институције које не разумеју потребе медија, а у пракси су на снази и неки застарели закони који коче развој медија.

- Институције морају да прате процес дигитализације и о томе је и било највише речи на `Јахорина економском форуму`. Медији би требало да буду на челу тог процеса, рекао је Марковић.

Синиша Вукелић, власник и главни уредник портала "Капитал.ба", изразио је скепсу због неизвесне будућности класичног новинарства, а сличне ставове изнео је и извршни директор "Вечерњих новости" из Београда Радомир Видаковић, док се уредник информативног програма БХТ1 Марко Радоја заложио за боља законска решења у овој области.

Законодавним решењима у медијском простору БиХ није задовољан ни главни уредник информативног програма РТРС-а Синиша Михаиловић, али ни уредник информативног програма АТВ-а Ненад Трбић.

Depositphotos

Главни и одговорни уредник сарајевског "Ослобођења" Вилдана Селимбеговић сматра да представници јавних РТВ-сервиса не треба да учествују на оваквим скуповима јер нису успели да од својих медијских кућа направе праве РТВ-сервисе, којима је замерила и на спором процесу дигитализације у БиХ.

Она сматра да у БиХ хитно треба донети закон о транспарентном власништву медија.

Према њеним речима, штампани медији неће изумрети, као ни издавачка делатност.

Учесници округлог стола отворили су и питање да ли је у питању будућност новинарства или будућност радних места за новинаре који ће, како је речено, све више морати да одговоре захтеву послодаваца за повећање профита медијских кућа чији су власници.

Речено је, такође, да будућност новинарства није спорна, само што новинари треба да се мењају и усавршавају своје методе рада у складу са изазовима модерног информатичког друштва.

Округлом столу је присуствовао и министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић.