ЈОШ у раном детињству, Неђо Тошић (74) је као једно од шесторо деце оца Остоје и мајке Десанке из шиповског села Чуклић, у домаћинству са укупно 15 душа, сањао да се једног дана докопа равничарских предела. Али, онда је у Јајцу отворена Учитељска школа, родитељи се селе и он стиче диплому учитеља који први посао добија у такође брдској општини Цазин. После пет година запаженог рада, премештају га у још брдовитије село Горње Срђевиће.

Током ратних година био је први директор новоосноване деветоразредне ОШ "Вук Караџић", а крај радног века је, ипак, дочекао у питомом селу Повелич, где је купио и комад земље поред истоимене речице...

- Пензионисао сам се пре 11 година, али моја примања од око 380 и примања супруге Душанке од 250 марака нису била довољна. Син Топлица се у Херцег Новом снашао као биоенергетичар, али је ваљало школовати и тада гиманзијалку Неду која је сада студент треће године Пољопривредног факултета у Бањалуци. Притом, због нарушеног здравља и разних операција, морао сам да набављам лековекоји су постали прескупи, па сам се определио за допунску зараду од узгоја коза - вели Неђо.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Нико неће да чува стоку

На плацу у Повеличу је најпре од дрвета склепао шупе, те пре девет година купио једну козу расе француска алпинка, а сада има 33 грла са јарићима. Лане је, каже, имао чак 52 козе, па је био набавио и апарат за мужу, те започео продају.

- Имам десет сталних муштерија за млеко и сир, више њих је заинтересовано за сурутку, а јареће месо "иде као алва" - објашњава Тошић који за испашу користи терен на левој обали Повелича.

Понекад, истиче, стигне да прочита и коју књигу, мада му највише пријају пребирање по успоменама и чињеница да га је боравак са животињама у природи и буквално препородио. Притом, на имању поседује и неколико кошница у које ројеви пчела долазе сами. Јер, тренутно за њих нема времена, али не искључује могућност да се ускоро озбиљније посвети и масовнијој производњи меда...