Купрешанка Валентина Дувњак власница јединствене баште у целој БиХ која расте на 1200 мнв.

- Када у јесен добијем квалитетно укусно поврће, плодове који су некад невероватни као мрква од килограм, цвекла од три килограма, купус од пет килограма, а све без мрвице хемије, заборавим на умор и сваке године правим корак напред - каже Валентина Дувњак.

Валентина Дувњак је рођена на Купресу и каже да је поносна на своје порекло. Она је новинар али и велики природњак те је већ неколико година поносна власница баште „Маловањка-100% Природа-100% Домаће“ у којој биљке расту на више од 1200 метара надморске висине, на оштрој планинско-алпској клими где је годишња температура око 5 степени Целзијуса, што ту башту чини јединственом у целој БиХ.

Прочитајте још: Џиновски парадајз


Са садњом биљака је почела на неколико квадрата, а сада је власница имања у дулумима.

- Доласком на Купрес производила сам поврће за себе, а временом сам проширивала башту јер су поврће почели тражити моји пријатељи, након тога њихови пријатељи, убрзо су се почели јављати људи из градова БиХ, прича о башти је стигла и у Србију, Хрватску, Македонију, Црну Гору, Њемачку, Америку, Аустралију..људи из иностранства често наврате током лета, да виде башту и пробају поврће. Радим од јутра до мрака али управо због тога сваке године направим велики корак напред, почела сам са стотину квадрата а сада башту мерим у дулумима, наравно да сам задовољна и срећна и пресрећна - каже Валентина.

Она наводи да није произвођач органске хране где се производња одвија у складу са законом о органској производњи који је прописала држава, него да она поштује законе природе.


- У мојој башти влада искључиво закон природе и биљке расту у истим условима које имају самоникле биљке и дрвеће Купрешке висоравни и на њих сам заиста поносна. Током њиховог раста не користи се ни један препарат осим ђубрива од животиња и мацерата од биљка које лично уберем и правим мацерат. Биљке расту на чистом планинском ваздуху у квалитетном земљишту, пију кишницу и росу а светлост узимају од сунца .


Валентина каже да су то биљке уплетене са чистом природом и узгајане са пуно љубави. У башти се како би то она рекла друже мрква, цвекла, кромпир, лук црвени и бели, купус, салата, першун и пасуљ. Биљке које су осетљиве на мраз и хладноћу, не иду на ову надморску висину. Валентина открива и тај податак да потражње има и да су људи заинтересовани за поврће „какво су наше баке узгајале“.


- Конкретно из моје баште, највише се траже мрква и цвекла по којима је башта и постала позната али потражња и за осталим поврћем је велика. Залихе кромпира, лука, пасуља и свежег купуса нестале су пре нове године, каже наша саговорница.


Сваки дан су јој пуне руке посла, те је потребно имати мишиће за рад са мотиком, али и стрпљење у плевљењу корова.

- У башти проводим много времена, овај посао је физички јако тежак јер поред сетве и вађења плодова, обиласка баште, окопавања, некад данима клечим у мркви и цвекли одстрањујући коров. Са друге стране обожавам природу и радим овај посао срцем. Када у јесен добијем квалитетно укусно поврће, плодове који су некад невероватни као мрква од килограм, цвекла од три килограма купус од пет килограма а све без мрвице хемије, заборавим на умор и сваке године правим корак напред.


Ова млада пољопривредница покушава људима кроз фотографије и описе дочарати све лепоте природе, узгоја биљака, па на свом профилу на друштвеним мрежама често ставља такве објаве, са намером да људи заволе здраву храну али и здравији начин живота.

- Са људима делим тренутке из баште, живот у чистој природи, они виде како сијемо биљке, како оне расту, како вадимо и чувамо плодове а када радите искрено и срцем људи то препознају. Била бих срећна ако неко на основу тих фотографија и прича посади своју баштицу, проведе више времена у природи и ужива у великом природном богатству које поседују РС и ФБиХ.